Бранич

416

,Б Р А Н И Ч*

неодређеност коју у том питању садржи и сам Закон о кривичном судском поступку. У почетку његовог важења сутска пракса услед погрешног схватања прописа из §§ 52 и 269 Ксп. приватног учесника ограничавала је само на излагање приватно правног потраживања, без икакве могућности да залази у питање кривице и кривичне одговорности осумњиченог. Адвокатска комора преко својих чланова повела је борбу противу овог погрешног схватања, заступајући сасвим исправну тезу, да приватни оштећеник не може приватно правно потраживање доказивати, без расветљавања свих питања о кривици и кривичној одговорности окривљеника, јер приватни захтев увек резултира из кривичне одговорности. Након читаве године важења новог поступка, по тражењу заштите закона у случају убијства геометра Вешовића, Касациони суд је питање дефинитивно расправио, дајући за право тези Адвокатске коморе у Београду. Кад прочитамо § 256 иступног пројекта ми наилазимо на одредбу да се приватни учесник може жалити само на онај део пресуде, који се односи на његово приватно-правно потраживање. Одредба није довољно прецизна, а та неприцизност створиће исту пометњу, која је стварана, и након дужег времена уклоњена, код злочина и преступа. Питања кривичне одговорности и приватно-правног потраживања, тако су испреплетана, да свако ко је икад једну пресуду написао, из саме догике ствари изводи закључак, да је искључена свака могућност раздвајања два својим постанком нераздвојно везана питања: кривичне и грађанске одговорности. III. Несразмерне санкције. 1). По § 31 пројекта затвор се може заменити новчаном казном, ак@ то извршвлац заслужује по личлим својствима и другим околностима. Појам „лично својство", може се узети као прецизан појам, иако је наш § 70 Крив. зак. и тај прецизан појам нашао за потребно да конкретним набрајањима још више прецизира. Међутим, појам „и другим околностима", које би по овом пропису из пројекта, биле без икакве везе са личним својствима, јер иначе те две карактеристике не би једна поред друге биле посебно истицане, — нити је обичан, нити је оправдан. Такав магловити појам није могуће сигурно дефинисати, те ће се десити да свака власт која закон примењује изабере свој властити критеријум према свом личном схватању или временском опортунитету. На тај начин код замењивања казне затвора новчаном казном, створиће се нежељено шаренило, којећепод окриљем закона, незаконитост ширити и неједнакост уносити. Таква неједнакост у примени истог законског прописа за грађане исте државе, сејаће исти горак плод, који су до сада сејале разне иступне одредбе, а међу њима и злогласни Бахов патент. 2) По другом одељку чл. 9 нашег устава „нико се не може ни у ком случају протерати из свог завичајног места, без судске пресуде". Сваки правник зна, да оно што устав садржи посебни