Бранич

430

„Б Р А Н И Ч«

јемачке обавезе. Дакле не сме се изједначити једна главна, потпуна и самостална обавеза, какву има гарантно писмо, са једном споредном и непотпуном обавезом, обавезом акцесорне природе, какву има установа грађанског јемства. То изједначење не може бити због тога, што код ове споредне јамачке обавезе, дејство почиње тек онда када се извршном одлуком. надлежне власти констатује немогућност наплате од главног дужника — §§ 829 и 830 грађ. законика или пак по § 1217 Предоснове грађ. зак. за Краљевину Југославију, ако главни дужник не испуни своју обавезу на веровникову судску или вансудску опомену. Према томе сасвим је погрешно придавати гарантном писму карактер јемачке обавезекако извесни чине и на њега примењивати и прописе који говоре о грађанском јемству мада наше позитивно законодавство не признаје установу гарантног писма. Најзад потребно је истаћи још и то, да је гарантно писмо нарочита врста трговачког посла, за коју нам недостаје једна законска норма било у Трговачком или Грађанском законику из које би могли да изведемо правну природу гарантног писма. Дакле извор гарантном писму не можемо да тражимо у законику, већ у обичају и то трговачком, јер је оно тамо и поникло. Њега је наметнула -потреба трговачког саобраћаја и оно је по својој улози коју игра у том пословном свету добило у виду обичаја и свој правни карактер, дакле карактер једне потпуно самосталне обавезе. С обзиром на важност овог тргов. посла, као и значајну улогу коју гарантно писмо игра у пословном свету потребно би било да се овој установи поклони извесна пажња при изради 111 дела Трговачког Законика (стварни и облигациони правни део). На тај начин дефинишући законодавним путем гарантно писмо, и одређујући његов правни карактер избегавали би појаву разноликих мишљења која су честа и у теорији и у судској пракси поводом правне природе ове установе.

Ђура Суботић, судија Окружног суда — Пожаревац ХОРИЗОНТАЛНА (БТАЖНА) СВОЈИНА НА ЗГРАДАМА Међу рефератима за Конгрес правника за прошлу и ову годину предложено је и питање етажне својине. Међу амандманима за финансиски закон за 1937/38 буџетску годину налазио се и амандман о етажној својини. Скупштине архитеката и агронома одржане у овој и прошлој години тражиле су доношење закона о етажној својини. Несумњиво је да социјални, привредни, комунални и урбанистички интереси појединих места захтеваЈУ да се путем закона омогући подизање зграда са самосталним власништвом на спратовима и становима. У неким државама, У Француској, Италији и Бугарској ова могућност постоји по тамошњим грађанским, односно специјалним законима о етажно] својини и тамо је свуда ова установа показала одличне резултате