Бранич

правни карактер гарантног писма

429

роде гарантног писма, створена су о овоме два различита мишљења. По првом мишљењу гарантно писмо је потпуно самостална обавеза, док је по другом само споредна и зависна од постојања главне обавезе. До оваквог различитог схвања о правној природи гарантног писма, дошло је само због тога, што о овој установи не говори ни један законски пропис нашег позитивног права, У недостатку тога ми ћемо покушати да објаснимо правни карактер гарантног писма с обзиром на његов практични значај. Гарантно писмо редовно се јавља као последица једног одређеног правног посла. Овде треба одмах напоменути да тај и такав посао не спада у ону врсту обичних правних послова, код којих правно дејство наступа још одмах при закључењу самог посла, већ у такву врсту правних послова чије правно дејство зависи од наступања једног догађаја или пак остварења Једне одређене околности. То су такозвани условни правни послови, који редовно прате свако гарантно писмо. Полазећи са те једине правилне основице за испитивање правног карактера гарантног писма, доћи ћемо до једног по све логичног гледишта о правној природи ове установе. По својој форми и спољашнем облику у коме се приказује свима, гарантно писмо постаје у моменту издања, дакле рађа се у тренутку заснивања једног одређеног правног посла. Моменат његовог формалног стварања и појаве у свету не повлачи за собом још никакво правно дејство. Тек онда ако наступи извесан догађај, који је условљавао заснивање једног правног односа, може бити говора о правном дејству гарантног писма, његовј природи и практичној употреби. Све до тог момента наступања догађаја, гарантно писмо је без икаквог правног значаја. Дакле правни живот ове установе са свима правним последицама које су у стању да произведу извесно правно дејство почиње одигравањем самога догађаја. Све дотле та је установа за нас без икаквог правног значаја. Наступањем тога догађаја улога гарантног писма знатно се мења. Тако да је оно до тога момента служило као сурогат новцу, дотле од тога момента па на даље оно не може замењивати новац, већ обратно његов издавалац дужан је да га замени готовим новцем. Ова обавеза издаваоца према титулару гарантног писма јесте независна и самостална, те се као таква извршава. без икаквог поговора. Онога момента чим се догађај одиграва наступа и правно дејство гарантног писма. Самим тим рађа се и обавеза издаваоца на фактично извршење у писму предвиђене радње. С обзиром на велики значај гарантног писма као и важну улогу коју оно данас има у правном саобраћају, може се слободно рећи, да та установа преставља сама за себе једну врсту самосталне обавезе. По својој правној природи, по практичној намени и мишљењу које влада међу пословним светом, обазеза издаваоца гарантног писма јесте главна и потпуна, једина и независна. То најзад потврђује пространост и неограниченост саме обавезе која производи потпуно самостално своје правно дејство. Обавеза такве природе не може се изједначити са природом