Бранич

428

,Б Р А Н И Ч"

слободног убеђења неслободних органа, по којему и индиција може бити у доказ претворена, отворена су врата нежељеној пракси: да највећи део иступних осуда политичке природе буде несметано докет баш на основу исказа полицијских и општинских органа. Колико су ти искази непоуздани доказују многи нерасветљени злочини и разна малтретирања слободе лишених лица, од којих закон до сада ниједном није сатисфакцију дао, јер докази за сличне догађаје леже у рукама особља, које постаје несавесно баш за то што је зависно. С обзиром на масу кривичних дела и на неубичајену магловитост кривичних прописа, као и на нову појаву да се потпуно политичке одредбе уносе у један кривични кодекс, наш управни апарат док год не буде правницима прожет, није дорастао ни за оцену доказа ни за изрицање пресуде. Досадање иступне одредбе много прецизније, и много ограниченије биле су тако често злоупотребљаване, да је непримена закона код свих иступа ван чисто кривичног домена, била правило, а не изузетак. Код суда међутим, с обзиром на висину нашег правосуђа, и на све бољи кадар наших судија, злоупотреба законских прописа није вршена ни у доба најцрње реакције и судијске несамосталности. Са тих разлога не само што исказ зависних полицијских и општинских органа не треба као доказ узети, већ се овакав доказ самим законом мора искључити. Кад још једном одмеримо добре стране пројекта, којих је сувише мало, и његове слабе стране, којих је сувише много, неће бити тешко бранити констатацију, да је наш нови пројекат о иступима мало бољи од Баховог патента из 1854, али много гори од Милошевог казненог закона из 1860 год. Досадању неједнакост у законским текстовима, замениће будућа неједнакост у примени, специјално у оним прописима који су чисто политичке природе. Неодређеност и магловитост тих прописа биће пометња у рукама савесних, а страшан бич свих грађанских слобода у рукама несавесних функционера. Закон о заштити државе потамниће пред Законом о иступима, који је у толико опаснији, у колико не погађа илегалан рад, већ сваку политичку акцију, па чак и безазлену политичку шалу.

Никола Н. Радовић, адвокат — Београд. Празни карактер гарантног писма Гарантно писмо јавља се врло често у данашњем разгранатом правном саобраћају као сурогат новца. Оно као такво замењује новац и чини га потпуно излишним у многобројним трговачким трансакцијама код којих се тражи брзина посла и осећа оскудица ефективног новца. Својом појавом у улози новца гарантно писмо повлачи за собом читав низ правних последица, које наилазе на различита разумевања како код теоретичара тако и код практичара. Услед тог неједнаког схваћања и разумевања правне при~