Бранич

434

„Б Р А Н И Ч"

Иван В. Вушовић, судијски приправник — Ћуприја. Да ли Је суд у могућности да осуди потстрекача кад Је непознат извршилац кривичног дела а нстЈе утврђена никаква меза између потстрекача и непознатог извршиоца? I — Дешава се да еудови осуђују на дугогодишњу робију потстрекача, и ако није познат у опште извршилац кривичног дела у питању, нити је пак позната ма каква веза између потстрекача и непознатог извршиоца, а наравно, непозната су онда и сва она криминално-психичка својства, потребна за одређивање виности извршиочеве. И не само што је извршнлац непознат као одређено лице, него је он непознат и по роду и по сталежу 1 ). У оваквом случају са сигурношћу се може тврдити да пресуда суда не може бити базирана на чињеницама способним да претставе каузалну везу између потстрекачеве радње и наступеле кривичноправне последице. А да ли је могуће доносити тешку осуђујућу пресуду у недостатку ове везе. Далеко смо од помисли да тврдимо да и разне друге околности не могу код суда у конкретном случају да заснују убеђење о саучесништву у извршењу кривичног дела и о виноств потстрекачевој. Али, факат је, да се овде појављује једно деликатно научно-правно питање: да ли је суд у изложеном конкретно.и случају у могућности да огласи оптуженика као потстрекача кривим и да ли ће таква пресуда одговарати основном принципу каузалитета у Кривичном Праву. Решење овога питања је заиста од важности за праксу. Научно-теоријски третирајући ово питање неминовно се намеће анализа односа између радње потстрекачеве и кривичноправне последице с једне и потстрекача и извршиоца с друге стране. То утврђење односа битно је за сваку судску пресуду где је реч о потстрекачу. Ти односи одређују кривичноправни смисао потстрекача, заснивају његову виност, одређују кривичну одговорност. Ти односи као такви имају индиректан утицај и на само одмеравање казне. II — Потстрекавање је кривичноправна радња, али није самосталан облик кривичног дела. О потстрекавању као радњи не може се говорити одвојено од кривичног дела. Потстрекавање је експонент кривичног дела. Као такво је акцесорно кривичном делу. Кад је потстрекавање као кривична радња везано за само извршење кривичног дела, логично је да се о њему и не може говорити као кривичној радњи ако није извршено кривично дело.

*) Пресудом Окружног суда у Призрену Кзп 427|35-77 од 29. новембра 1935. год. осуђени су: Филип М., из Ђаковице, на 20 година робије и Лиза Ш., из Ђаковице, на 15 подина робије са трајним губитком часних права као потстрекачи за крив. дело из § 167 од. II. тач. 1. к. з., и ако су непознати извршиоци крив. дела (пресудом се утврђује да су била два извршиоца), а није пала сумњз аа извршење крив. дела ни на какво лице. Ова пресуда је оснажена решењем Касационог суда Кре 131 (36.—