Бранич

ДА ЛИ ЈЕ СУД У МОГУЋНОСТИ ДА ОСУДИ ПОТСТРЕКАЧА итд. 435

Да би се говорило о потстрекавању мора се претходно утврдити да ли је последица којој је потстрекавање подређено, последица у кривично правном сиислу, тј. кривично дело. За утврђивање тога факта битно је да је последица у питању наступила као производ људске радње. Иначе се не би могло говорити о тој последици као кривичном делу уопште, па онда, наравно, ни о потстрекавању. У томе се и састоји подређеност, акцесорност радње потстрекавања кривичном делу. Кад говоримо о људској радњи, с обзиром на кривичноправни факат изражен у одређеној последици, морамо ту радњу схватити као одређену људску радњу. Неодређеност радње извршења доводи на помисао да није у питању последица произведена људском радњом. Ако је радња извршења одређена, али не знамо у чему се састоји њена противправност, у том случају последицу те радње нећемо моћи подвести под казнено-правни пропис који је квалификује као кривичноправну последицу. Различите радње имају, дакле, и различите последице. А да би се последица једне радње извршења могла оквалификовати као кривично правна последица, односно као одређено кривично дело, неминовно је да је та радња извршења одређена. Свако кривично дело је, дакле, производ одређгне људске радње. Овај факат је од релеваетне важности за одређивање смисла потстрекавања као кривичноправне радње у сваком конкретном случају. Рекосмо да је потстрекавање као кривична радња подређена кривичном делу. Оно као такво стоји у нераздвојној и узрочној вези са радњом извршења. А како код сваког кривичног дела у сваком конкретном случају, као што напоменусмо, радња извршења мора бити одређена, то онда потстрекавање као акцесорна радња мора бити везано баш за ту одређену радњу извршења, која је произвела одређено кривично дело. И иреко те одређене радње извршиочеве тре'ба да буд е управљено на кривично дело. У томе се баш сасгоји битна каузална веза између потстрекавања и кривичног дела. Ако у сваком конкретном случају ова веза није установљена о потстрекавању као кривичноправној радњи не може бити ни речи 2 ).

2 ) Важво је расветлити питање: шта се у Крив. Праву подразумева под речју радња. То је потребно ради питања појма умишљаја и хотења, израженог у реализовању људске радње у појединим кривичноправннм случајевима, По Е. V. Тз&и, ^ећгђасћ, § 28, II радња силом створена није радња. О радњи се може говорити само онда ако је заснована на човечијој вољи. Без формирања воље, Лист сматра, нема радње, па онда без радње као такве нема ни крив. дела Проф. Т. Живановић, Општи део Крив. Права, § 22, — дефинисао је радњу као „нарочито телесно држање* подразумевајући ту телесни покрет и његово пропуштање. Иакоипроф. Живановић сматрада се уз радњу манифестује воља, хотење извршиоца радње, ипак је противан гледишту да се субјективни елементи уносе у појам кривичног дела (као што то Лист хоће). — О. РаМгпсћ, В1е НапсИипџзде^пЈ/, стр. 140 сваки људски иосшуиак (тепзсћНсћез УегћаКеп) назива радњом. — И остали правни писци ( М. Е. Мајер, Роланд, К. Кле и др.) у главном се слажу да се у крив. праву о радњи може говорити у колико )е у