Бранич

СУДСКА ПРАКСА

441

Трошкове криаичног поступка у смислу § 311 к. п. сноси приватни тужилац Р. А. из С.; а са разлога доле наведених. Р. А. из С. подигао ]е оптужницу противу уд. В. М. рођ. М. М. оптужујући је, зато што је живећи са њиме у ванбрачном односу почетком септембра 1936. г. а за време отсуства Р. А. однела ствари које сачињавају његову својину из његовог стана у С. Б. пут 176 и то 6 прасића, и једну свињу, 8 метери пшенице, 1 метер ражи, 4—5 метери кукуруза и цео прибор посуђа и 1 сифон у укупној вредности 3400 дин. па је тиме туђу покретну ствар одузела другом у намери да њеним присвајањем прибави себи или другоме противправну имовинску корист, чиме да је починила преступ из § 314 к. з. Апелациони суд расматрајући списе поводом уложених приговора установио је, да је оштећени пријаву поднео као муж осумњичене због дела крађе услед чега је државни тужилац и вратио пријаву означујући да се дело гони по приватној тужби. Међутим у току извиђаја па и изсаме оптужнице приватног тужиоца испостављено је, да оштећени и осумњичена нису брачни другови, него су само ванбрачно живели услед чега не може ни доћи у питање дело из § 324 к. з. него само дело из § 314 к. з. Обзиром пак да се за дела из § 314 к. з. гони по службеној дужности а државни тужилац се по овоме делу није изјаснио односно оштећени није дошао у прилику, да као приватни учесник оптужбу заступа, јер нити је државни тужилац пријаву одбацио, нити оштећени као евентуални приватни учесник гоњење преузео, па из свега напред изложенога произлази да је оптужницу подигло неовлашћено лице, односно да у предметном случају нема захтева овлашћеног тужиоца услед чега је ваљало одлучити да оптужби нема места и кривично поступање обуставити на основу § 208 бр. 3. к. п. Остала расположења у овоме решењу оснивају се на у њему цитираним законским наређењима. 31.— Правноснажно изречене мере безбедносши, не могу се ублажавати у смислу § 460 к. а., аошто нису казне. (Кно 29/37 од 7. маја 1937. год.) Апелациони суд у Новом Саду донео је ово решење. Апелациони суд захтев осуђеника Р. Р. за ублажење правноснажно изречене казне, отклоном мере безбедности протеривања из Краљевине Југославије одбацује а са доле наведених разлога. Осуђеник Р. Р. молио је, да му се изречена мера безбедности протеривања из Краљевине Југославије изречене правноснажном пресудом окружног суда у Б. Ц. бр. Кзп. 145| 1934 од 27. јуна 1934. г. укине са разлога, што је Румунски војни бегунац према објавама војне команде налазећим се у списима, те као такав ужива права азила у Краљевини Југославији према постојећим међународним конвенцијама. Окружни суд у Б. Ц. прихватио је молбу осуђеника са разлога у њој на» веденим па је предложио ублажавање правноснажно изречене казае отклоном мере безбедности протеривања из Краљевине Југославије. По § 430 к. п. Апелациони суд може ублажити правноснажно изречену казну, када се стекну услови цитирани у истом законском пропису. Према овоме јасно излази, да се може вршити само ублажавање правноснажно изречене казне а не и које од мера безбедности. Обзиром пак да протеривање из Краљевине Југославије, на које је осуђен молилац Р. Р. долази у ред мера безбедности, а које протеривање као мера безбедности у смислу § 51 Уредбе о извршивању мера безбедности није казна, то се иста као таква по § 430 к. п. не може ни ублаживати, услед чега је ваљало донети решење као у диспозитиву. 32.— Сејање машином је оиасан погон. (Р-117132 од 12. септембра 1936. г.) У правној ствари малолет. Ф. В. из Н, Б,, противу К. Ш. из Н. В. Срески суд у К. донео је пресуду бр. Г. 6345|926 од 21. фебруара 1928. г. којом је тужитеља са тужбом одбио, тужитељ је дужан у року од 15 дана под теретом оврхе туженоме на руке Др. Ф. Ш. адв. платити у име парничних трошкова 3500 дин. Заст. тужитеља је у тужби навео, да је дао свог малолетног сина, код туженог да чува краве, али га је тужени употребио код сејаће машине, те му ова одсекла прст, а дете је постало неспособно за рад, молио је 25.000 дин. накнаде или 4000 дин, годишње ренте и 2500 дин. за лечење детета. Тужени је по-