Бранич

442

,Б Р А Н И Ч"

рицао наводе тужбе, наводећи да је малолет. дете настрадало и мимо шегове забране, само, код сејаће машине. Сг.роведеним доказним поступком, Срески суд је установио, на осиову исказа жене и сина туженог као и Др. Ф. Р. и Др. Ф. Р., да је малолетни тужитељ мимо забране туженога, ишао код сејаће машине и тамо настрадао, а не да му је тужеви наредио, да на истој ради; а исказом вештака Др. М. П. РДр. Ж. М. и Др. Р. С. установљено је да је малолетан тужитељ способан за пол ске радове и занатство. На основу сталне судске праксе, газда није одговоран за несретне случајеве у пољским пословима тада када је малолетни слуга противу забране свога газде поступао у вршењу рада (Куриа 1905 24 октобра Г 201 Грешик Децизије) а обзиром на напред наведено, донео горњу пресуду. Ово у толико пре јер трошкови лечења терете оца малолетног тужитеља, пошто га је дао у службу од 11 година лакомислено, противно постојећим законима, те из овако недопуштеног посла, не може се ни тражити оштета ; а и није доказано, да су дефакто ти трошкови лечења плаћени. По призиву малолетног тужитеља Окружни суд у С. донео је пресуду бр. Гп. 487/1929 од 2 марта 1930. г. Окружни суд у С. као призивни суд, призиву делимично удовољава, нападнуту пресуду Среског суда у К. објављену 21. фебруара 1929. г. под бр. 6345/926 преиначује, тужби у толико удовољава у колико осуђује туженог да плати тужиоцу у корист малолет. В. Ф. у року од 15 дапа под теретом принудног извршења на руке Др. Ф. Г. адв. из К. 2800 дин. и 5% од 25 децембра 1926. г. Трошкове парничне и призивне пребија. Исказом сведока К. Ј. установљено је, да су се отац малолетног тужитеља и тужени погодили, да малолетног тужитеља несме да употреби ни на какав други посао, већ само за чување крава, а што и тужени не пориче. Наводима туженог да је забранио малолетном тужитељу, да прилази машини, суд није поклонио вере, јер и испитани сведоци Ф. Р. и Ф. Р, који су то тврдили сродници су туженога, а неспорно је, да се и деца употребљавају у пољским радовима. Напротив да је тужени употребио малолетног тужитеља око сејаче, призивни суд изводи из тога, шта би радила стока туженог на месту спремљеном за сејање, јер се увек у сејању сгока отстрани, да не смета; па је према томе искључено, да је тужнтељ као кравар ако се налазио у непосредној близини непозван сам тамо дошао и настрадао око сејаче. Ово у толико пре, јер и ако је малолетни тужилац као кравар пришао сејачи, могао га је тужени отстранити — запретити му, па би се он удаљио. Према чему јесно излази, да је тужени употребио малолетног тужитеља код сејаче, те је озај том приликом насградао и смањена му радна способност за 10% на 1 годину, па је пресудио као у диспозитиву имајући у виду §§ 428 и 508 г. п. п. Најзад поводом ревизије туженога Одељење Б. Београдског Касационог суда донело је ову пресуду. Касациони суд Б. Оделење одбија ревизиону молбу туженога, те га обавезује да тужитељу на руке правозаступника му плати у року од 15 дана под претњом извршења у име ревизионих трошкова 330 дин, а са доле наведених разлога. Околност који сведок заслужује да му се исказу поверује или не, утврђује призивни суд у оквиру § 270 г. п. п. Како је пак призивни суд без повреде каквог правног правила и оцено" доказног материјала установио чињенично стање, не поклањајући вере тужениковим сведоцима као сродницима, и како је ово своје убеђење призивни суд и образложио, то оно не може бити предмет ревизије. Како је пак сејање машином опасан погон за који одговара власник, ако не докаже да је несрећи узрок сам оштећени, те како је призивни суд умесно нашао да је тужени могао и требао спречити прилазак оштећенога, који је слабо дете од 11 година, то тужени објективно одговара за насталу несрећу и без обзира на исказе сведока. Висина радне неспособности израчуната је према мишљењу стручњака, у минималној своти. Према томе ваљало је ревизиону молбу туженога као неосновану одбити и обвезати га у смислу 425 §-а г. п. п. на снашање рев. трошкова.