Бранич

526

„Б Р А Н И Ч"

мишљењем стручњака за оваква вештачења. Значи, морао би накнадно путем судског поступка да изводи доказе и да испитује целокупно чињеничко стање извршеног вештачења од стране одређених вештака. Несумњиво да обично и незнатно оступање од чињеничког стања не може имати утицаја на ништавост самог вештачења. Пресудно је за знатност одступања ипак величина разлике процењене само фактичке штете. Недостатак одређеног поступка по коме ће се водити и расправљати ови спорови као и утврђивање очигледности и знатности одступаља од стварног стања ствари, ствара могућност за стварање излишних спорова. Поставља се питање да ли суд када испитује и утврђује очигледност и знатност одступања од стварног стања, може да употреби и оно извршено вештачење и зашто може да га употреби. Налазимо да то вештачење ипак суд може да употреби као обичан материјал, као обичну тачку за утврђивање саме висине штете судским путем. Кад суд очигледност и знатност утврђује по слободној оцени то значи како каже сам Ећгепг\уеЈ§ у своме капиталном делу Уег51сћеип§зуег1га§гесМ да су изгледи на резултат ових спорова потпуно неизвесни и несигурни. Разумљиво је само по себи, да ово вештачење неће бити обавезно, ако је нејасно. непотпуно, и ако је објективно узевши нетачна сама метода оцењивања величине штете, као и ако ово вештачење само себи противуречи. Да додирнемо још једно питање код ове материје, да ли ови вештаци могу прекорачити своју власт и омогућити странкама, да пред њима закључе поразнање о величини причињене штете. Напред смо већ споменули да они нису изабране судије, већ да су вештаци и да с обзиром на овакву функцију не би могли да приме ово поравнање. Закон не забрањује, да обе странке могу нападати само вештачење. Напротив, прва реченица првога става спада у принудно право. По самом Вгиск-у страна 311 не може се унапред искључити редован правни пут противу очигледно неправично утврђене процене. Отуда је за нас специјално интересантно какво је становиште заузело наше законодавство у оваквим случајевима, пошто као што смо рекли ово није код нас специјално законом регулисано. * # & Изнели смо како је ово питање расправљено по немачком, а сада ћемо изнети како је ово питање расправљено по аустријском закону. Немачки закон о уговору о осигурању донет је 1908 год. док је аустријски донет тек 1917 год. Али је материјал припремљен много раније. Објашњења за израду овога закона донешена су још 1915 год. и у њима се баш упозорава на то, да и ако се овај закон доноси по угледу на немачки, да се је пазило на то, да се избегну све његове мане, које је примена и пракса створила у Немачкој. И ми ћемо се прегледајући овај аустријски закон позивати на ова објашњења где нам шта буде устребало, пошто су она драгоцен материјал за потпуно разумевање овога закона односно материје о којој говоримо. Наравно, да и ако се је аустријски законодавац трудио да избегне све оне грешке, које