Бранич

584

,Б Р А Н И Ч"

дела било предвиђено суђење у трима степенима? Потреба за једном коренитом реформом у том правцу осећа се као потреба за хлебом насушним. Уколико пре буде задовољена, утолико боље. Доцкан никад бити неће, увек под претпоставком да грешака дотле буде што мање. Иако одлука Касационога суда о томе да је повређен закон нема по правилу никаква дејства према оптуженику, мишљења смо да сезахтев за заштиту закона намеће у овом случају као категорички императив, како би се слични случајеви убудуће расправили сасвим другачије него овај овде. Јиз1Ша ап1е зиргацие отша.

Др. Бор. Д. Петровић, правни референт Ген. Дир. Саобраћаја Београд. Кривична дела осуђеника и кривична одговорност криваца саучеснмка у овима, нрема Кривичном законику Краљевине ЈугослгмзиЈе. Кривични законик од 1929. г. у својој гл. VII. предвиђа: „Кривична дела осуђеника" тј. оних лица, која су на издржавању казне на коју су осуђена због неког кривичног дела извршеног ван казненог завода. Овде ћемо покушати да расправимо неке случајеве који се јављају као спорни, а то су: појам кривичних дела која осуђеници изврше за време док издржавају казну у казненом заводу; начин кажњавања ових лица; одговорност криваца саучесника у овим кривичним делима; питање надлежности за покретање кривичног поступка против осуђеника као извршилаца кривичних дела за време издржавања казне, и најзад питање надлежности за доношење одлука по кривицама осуђеника. а) Поставља се питање за која кривична дела се могу кажњавати осуђеници, када ова изврше за време издржавања казне. Крив. зак. по овом питању вели: „Осуђеиика који за време издржавања казне лишења слободе учини преступ за који закон прописује строги затвор или затвор до једне године или новчаиу казну, казниће извршна власт због тога дисциалински " (§ 69. ст. 1. крив. зак.). Поред тога, вели даље крив. зак.: „Ако осуђени на вечиту робију учини злочинство или арестуи тежи од оног који је поменут у првом одељку овог §-а (§ 69. к. з.), изрећи ће суд уместо прописане казне лишења слободе иооштрење остатка казне према дисциалинским ироиисима наведеним у закону о извршењу казне лишења слободе" (§ 69. к. з. ин фине). Као што се из цитираног законског прописа види, кривична дела учињена од осуђеника, и то: 1) — за која закон предвиђа строги затвор; 2) — затвор до године дана; и 3) — злочинство или преступ теже природе тј. дело за које се предвиђа већа казна од године дана затвора или тежа казна од строгог затвора (робија, заточење), сматрају се у погледу казне као дисциилински ирестуии осуђеника. Ова кривична