Бранич

Б Р> А Н М Ч Год. XXVI Београд, децембар 1937. Број 12.

Франсоа Перу (Ргап?о13 Реггоих) професор Правног факултета Париз. ДемокраТиЈа т Равнотеже Подвргнимо се опасности да демократију прогласимо људском категоријом, казавши да је она политички режим једног друштва личности које се могу остварити као такве, т. ј. друштва које садржи обећање заједнице, јединства. Тако схваћена демократија, ставља грађанина у службу апослутних моралних вредности али га притом, не може спречити да у тој служби буде херој или зец. Држава као скуп управљача, као агрегат јавних служби, као апарат неусловљене принуде, као збир установа, као скуп група, постиже или не у односу на појединца, извесну равнотежу која одређује оно што је у њој демократско. Аспекти ове равнотеже много су комплекснији и богатији но што се то мисли. Данас у демократији форма има превагу над садржином. Формалности су у толико оштрије брањене у колико је више суштина пала у заборав. То бисмо требали осетити: постало је и сувише једноставно бити демократ по једном догматизму који није чврстина, већ затварање мисли. Међутим, демократија је богата, тешка, претоварена ризицима исто колико и личност и живот. Равнотежа која садржи све остале, налази се између појединаца везаних друштвом и државе. Она значи не само да држава не паралише и не апсорбује личности у друштву, већ и да личности у друштву не паралишу и не апсорбују државу. Државу схваћену не као идеју или принцип, већ као скуп најконкретнијих реалитета. У овом последњем погледу демократија, као политички режим, стварност из света инкарнације, оруђе инкарнације а никако хипотеза или ангелизам, одваја се од извесног федерализма или извесног плурализма, једноставних више него чистих. Равнотежа између управљача и оних којима се управља, сасвим различита од парализе специфичне функције управљача, означава известан однос сарадње. Она се састоји у мешању активности које се стичу: одлука, наредби и убеђивања са једне стране, контроле и инспирација са друге стране; она се састоји у интересима који се остварују сретством разлике иницијатива и са једне и са друге стране. Нико овом мешању активности не може установити рецепт: он се ствара у самоме акту. Презирући феудални хаос, демократије будућности, која ће разумети да није у питању „рестаура-