Бранич

„Б Р А Н И Ч"

од месец дана уреде своје односе из службеничког односа и на ове је околности туженом понудио главну заклетву. Међутим, тужени тврди, да је тужилац раскинуо службени однос и напустио своју службу без споразума и договора са њим 13. августа 1932. године, и својим писмом истог дана дао оставку, напустивши своју дужност одмах сам, без саизвољења туженога, и на ову је околдост примио главну заклетву. Па како за решење спорног питања нема других доказа — § 261. г. с. п., то се спорно питање има расправити путем главне заклетве — § 271. г. с. п. коју ће суд формулисати, пошто се странке о форми заклетве нису сложиле — § 368. гсп. Прелазећи даље на питање форме главне заклетве суд налази да је околност: „да се тужени није 13]УШ-1932. год. споразумео са тужиоцем А. Т. да он тужилац напусти посао за месец дана, како би њему туженоме Ј. дао могућности, да прегледа тужиочев рад као директора, па да после тога рока уреде своје односе из службеничког односа, већ да је тужилац Т. 13./УШ-1932. год. по својој вољи напустио службу без пристанка и воље његове—тужевог"решавајућа и довољно опредељена и да се спорно питање има расправити путем главне заклетве на ову околност, коју има да положи тужени — §§ 262. и 281. г. с. п.*. По незадовољству тужилачке стране, Апелациони суд у Београду пресудом од 18. марта 1937. год. Р Бр. 3639. преиначио је пресуду Окружног суда № тужену страну осудио на плаћање спорног дуга, са разлога: „По нахођењу Апелационог суда тежиште овог спора је у томе, да ли је или није тужени Б. Ј. изразио неповерење тужиоцу због неисправности у раду па му стога отказао службу или не. Ово је важно због тога, што по § 238. т. 5. Зак. о рад., ако се службопримцу нанесе увреда частн у послу, онда овај има право без отказа напустити посао. Ка последњем рочишту код Првост. су 26,|11-1937. год. всшеном по примедбама овога суда бр. 3689. заступник тужиоца је у акту По 1044.|34.—31. изјавио је, да у речи „неисправност" сматра да постоје увредљиви елементи. Заступник туженога пак на овом рочишту изја да тиме, што је његов властодавац изјавио неповерење у исправност тужиоче рада није повредио част овога, већ да овај израз садржи пуно значења, а која нису увредљива већ само дају право за отказ службе тужиоцу. Узимајући у оцену значај ове речи Апелациони суд налази, да не може усвојити образложење речи „неисправиост", које је заст. туженог дао на рочишној белешци 29.|1\М936. год. По 1044 Ј23,—34., а на име, да она долази као последица незадовољства туженога са радом тужиоца, како у погледу његозе вредноће, тако и у погледу његове тачности, његове способности и његове оданости, —'Када се има на уму, да је тужилац био код туженика у својству директора Ресавских рудника, дакле посла од поверења, како у погледу моралних квалификација, — онда када се оваквом лицу откаже посао због неисправности у рзду, има се узети, да такво неповерење има и увредљивих елемената. На име, да је тужилац могао схватити тужиочеву сумњу у неисправност његовог рада и као иапад на његову част а не само као незадовољство због њеГоза рада и способности. Све ово утолико пре, што тужилац наводи у тужби да је туженику понудио извесно време ради прегледа његовог рада, да би се утврдило да ли је он у раду исправан или није, која је околност имала заклетвом да се расправи,па и ово потврђује налажење Апелационог суда да је и тужилац изразе тужеиикове схватио као увредљиве и то оправдано. Према томе, тужилац је имао право да поступи по § 238. т. 5. зак. о рад., па је зато и оправдан његов тужбени захтев који му се има досудити—§332.12. зак. о радњама у вези § 602. и 823. гр. зак. како са разлога у првостепеној пресуди изнетих, тако и стога, што није доказано, да је тужилац измирен у својим захтевима за угаљ за месеце мај, јуни, јули, август и септембар а тужени ово треба да докаже, будући да не стоји да је тужилац са своје стране испунио уговор тј. дао рад Беспредметна је друга околност, која је имала заклетвом да се расправи, а наиме, да је по наводима туженика, тужилац напустио посао без претходног споразума с њим, према изложеном". По жалби тужене стране, Касациони суд у Београду примедбама својим од 24. јуна 1937. год. Рев. 302.136 , поништио је пресуду Апелационог суда са разлога: „Погрешно је Апелациони суд нашао да је тежиште овога спора у чињеници да ли је или није тужени Б. Ј. изразио своје неповерење тужиоцу због „неисправности" у раду. По нахођењу Апелационог суда реч „неисправност"