Бранич

СУДСКА ПРАКСА

разложење: „На основу провереннх доказа суд је нашао да су странке склопиле писмени уговор од 4.-Х-935. г. приликом узимања стана под закуп, којом су приликом уговорнле да закуп стана траје до отказа, а да се отказ може вршити на месец дана пре 1. маја и 1. новембра. Како према § 655. тачка 1. грпп. странке, ако су се посебно погодиле о року за отказ и повраћај порабног предмета, могу редовно само у томе року учинити отказ, па како овај отказ ннје учињен за 1. новембар већ за 1. јули то се отказ има укинути. Навод тужилачке стране да је отказ учињен и пре рока због премештаја, суд налази да је неумесан и неоснован, јер да би се отказ могао учинити и пре рока, због премештаја, потребво је да овај услов уђе у уговор, па како у конкретном случају, премештај тужиоца није ушао као услов за отказ уговора, то је суд одбио да одржи отказ на снази, налазећи да је изнети разлог неоснован". Противу ове пресуде тужилачка страна изјавила је призив па је Окружни суд за град ђеоград својом пресудом Пл. 119./37. уважио призив, нападнуту пресуду преиначио и изрекао да се отказ одржава на снази са разлога: „да је побијена пресуда неправилна и на закону не може опстати. Нападнута пресуда заснива се на погрешној правној оцени чињенице, а нарочито право тужиоца да откаже уговор о закупу о роковима који се предвиђају у § 656. грпп. пошто овај отказ и није засновао на овим законским прописима. Закупац заснива свој отказ на основу § 702. г. з. истичући да је као службеник чиновник главног Савеза српских Земљ. задруга премештен у Зајечар и мора ићи на својунову дужност, то је призивни суд одбацио разлоге изнете у нападнутгј пресуди па је узео у оцену питање права тужиоца да уговор о закупу откаже пре истека рока, па је нашао да је, с обзиром на неоспорену чињеницу у иресуди, да је тужилац одлуком Савеза од 9. јуна 936. г. премештен у Зајечар, тужилац је могао отказати и пре истека рока закупног уговора, и на основу § 702. грађ. зак. у в. §§ 8. и 10. грађ. зак., јер ако се не би јавио тужилац на нову дужност његово би место било упражњено". Касациони суд у Београду пресудом својом Рев. 968./37. од 18. јуна 937. год. уважио је ревизију тужене стране, укинуо пресуду призивног суда и изрекао да се отказ укида, дајући следеће образложење: „туженик у ревизији наводи да се пресуда призивнога суда оснива на погрешној правној оцени ствари т. 4. § 597. грпп., јер је призивни суд погрешно нашао да је тужилац могао отказати стап, због тога што је премештен у Зајечар, у см. § 702. у в. §§ 8. и 10. гр. зак. и ако је у уговору о закупу наглашено да се не може закуп отказати пре истека рока и да се у случају исељења пре истека рока има платити кприја до краја рока. Ценећи овај навод ревизије Касациони суд налази да је исти законски основан, јер се пресуда призивног суда оснива на погрешној правној оцени ствари т. 4. § 597. грпп. Погрешио је призивни суд када је нашао да тужилац има право да откаже стан. По § 655. т. 1. грпп. уговор се сме отказати, ако су се странке посебно погодиле о року за отказ и повраћај порабног предмета, редовно само у томе року, а из уговора од 4. новембра 1935. г., који су странке закључиле приликом узимања—давања стана под закуп, види се, да се отказ може вршити на месец дана пре 1. маја и 1. новембра. Па када у уговору о закупу није ушло да се закуп може отказати и пре рока, због премештаја, то тужилац није ни могао отказати стан, и отказ учињен преко Среског суда за град Београд 12. јуна 936. год. има се укинути. У остале наводе ревизије Касациони суд се није ни упуштао, пошто су исти постали беспредметни с обзиром на овакву одлуку Касациовог суда". Исти случај расправио је Касациони суд у Београду пресудом Рев. 1105./37. од 2 септембра 937. г. задржавајући своје становиште као код напред наведеног случаја. Износећи ова два случаја отказа видимо да је Касациони суд, сасвим правилно стао на гледиште, које заступа и Срески суд за град Београд у својој пресуди, да нема места отказу када је у питању поиватни чиновник. Међутим, када је у питању државни службеннк, Касац>они суд је стао на гледиште да исти може учинити отказ ако је премештен из Београда, мада у уговору о закупу овај услов није предвиђен као разлог за отказ. Ова одлука Касационог суда објављена је у архиву у свесци за новембар 936. год. Сматрамо, да је становиште Касационог суда по овом случају погрешво, И то баш са разлога које је Касациони суд дао код случаја које смо горе наве-