Бранич

,Б Р А Н И Ч*

ли, јер ни у овом случају, када је у питању државни службеник, нису испуњениуслови из уговора где је предвиђен разлог за отказ, трајање закупа и отказни рок, нити су одржани рокови из §§ 655. и 658. грпп., када се само отказ може уважити. Према томе ни у овом случају не може се применити пропис § 702. г. з. нити са тог разлога отказ учинити путем порабног поступка већ би се раскид закупног уговора између чиновника-закупца и закуподавца, могао провести путем редовног поступка, када би се овај случај можда могао подвести под пропис § 702, гр. зак. После одређавања усмене расараве може ла суд ао званичној дужносши узеша у оцену пашање месне надлежносши. По тужби П, 3568.)35. противу тужене Н. С. из Београда, Срески суд за град Београд био је одредио усмену расправу. На одређену расправу дошао је само заст. тужилачке стране док је за тужену враћен позив јер се није могла пронаћи на датој адреси. Суд је одложио расправу и наложио заст. тужиоца да достави суду тачну адресу тужене. Поступајући по овом закључку тужилац је известио суд да тужена сада станује у Бања Луци и молио суд да се туженој достави позив и тужба на ту дату адресу. Међутим, суд је донео одлуку, да се тужба одбаци због ненадлежности, налазећи да је надлежан срески суд у Бања Луци јер тужена тамо станује—§§ 61. и 62. грпп. а да рочиште које је било раније одређено није ни одржано услед непредаје позива туженој те да се према § 327. у в. §§ 195. и 197. грпп. има сматрати да није ни одржано. Противу овога закључка заст. тужилачке стране изјавио је рекурс, наводећи да је у моменту подизања тужбе био надлежан суд у Београду—§ 62. грпп. и да пошто је било одређено рочиште више се не може по званичној дужносги суд упуштати у оцену питања месне ненадлежности—§ 41. ст. II. грпп. Окружни суд за град Београд под бр. Пл. 804.|35. уважио је рекурс а нападнути закључак поништио са разлога: „По § 39. грпп. суд има да оцени по службеној дужности да ли је надлежан чим му је поднесена каква правна ствар спорне природе, и ово оцењивање врши се на основу тужиочевих навода, уколико нису они суду познати као нетачни; према овоме, први суд је имао ценити своју вадлежност према наводима у тужби, што је овај и учинио и заказао расправу. То што позив за расправу и тужба нису могли бити предати у Београду туженој, то ни у колико не утиче на питање оцене надлежности јер је тужена могла и моментално односно за краће време да се налази ван Београда а из овога суд ни|е смео да закључи дз је тужена напустила Београд у намери да се стално исели из Београда а ово у толнко пре што пред судом није било доказа, да се је тужена заиста иселила из Београда. Међутим, и да је тужена заиста напустила Београд, ипак суд није могао по службеној дужности да одбије од себе надлежност све док тужена страна не истакне приговор ненадлежности тога суда и не поднесе доказе да је ироменила место пребивања". Исти случај као што смо напред навели расправљен је закључком Среског суда за град Београд П. 8061.|36. И овај закључак као и закључак П. 3568/35., оснива своју ненадлежност на прописима §§ 61. и 62. грпп. јер се тужена не налази у Београду, позивајући се још и на прописе §§ 41. и 325. грпп. у вези § 527. грпп. Тужилачка страна напала је овај закључак рекурсом са скоро истим наводима као што садржи рекурс који смо напред навели. Окружни суд за град Београд под бр. Пл. 539.|37. потврдио је пападнути закључак П. 8061.|36. не уважујући рекурс, а са разлога: „Рекурсни наводи су неумесни и неосновани а позивање тужене у рекурсу на § 41. од. II. грпп. неумесно је и истом пропису у конкретном случају нема места примени, то је побијени закључак у свему правилан и на закону основан". Ако је рок за ошказ мањи од 14 дана, а суд закључком одреда рок од 8 дана за подношење ариговора, ариговори поднесени у овом року имају се смашраша као неблаговремени. (Закључак Окружног суда за град Београд Пл. 20.|37. од 28.-1-1937.). Тужилац М. М. преко свога заступника писменим поднеском Р. 7491./36; од 9.-Х1-936. г. отказао је стан туженику М.М. преко Среског суда за град Београд. У отказу је навео да стан отказује за 27. новембар 936. г. а у случају не-