Бранич
46
,Б Р А Н И Ч*
нова једнога сталежа, онда се самим тим ангажује и одговорност те установе за правилну ликвидацију посла по томе постављењу, а исто тако и право те установе да врши контролу над тим пословањем. С друге стране самим тим што члан једнога сталежа обавља у кругу своје професионалне дужности једно пословање по постављењу обављеном у кругу надлежности своје сталешке установе, створена је и обавеза таквога члана да о своме раду положи рачун, а о обављеној ликвидацији поднесе извештај. Ово из простога разлога што је циљ преузиматељства ликвидација послова једне канцеларије, а не њено продужење и што се таква ликвидација има да констатује, а ову констатацију има да обави оно исто тело које је и одредило органа за њено извршење. То је једини начин да се правилно и по закону обави једна служба и да општи интереси угледа и достојанства адвокатског реда остану очувани. Пошто су на овај начин обезбеђени интереси трећих лица и правилна ликвидација једног пословања јавнога поретка, поставља се најзад питање: у чијем се интересу све то обавља? Наследници умрлог адвоката по основу наслеђа могу постављати своје правне захтеве само у погледу имовине која је као таква постојала на дан декујусове смрти, али лица која је умрли адвокат издржавао, односно имао обавезу да издржава, могу, по нашем мишљењу, по томе основу захтевати да им се исплати један део остварених вредности у току ликвидације канцеларије. Ту пре свега долази удова умрлог адвоката. Природа самог пословања адвоката, нарочита врста вредности коју претставља једна адвокатска канцеларија, налаже овакав закључак. Такав закључак је и природан и логичан и правичан. С једне стране успех адвокатског пословања не претставља само фактички обављени рад, већ начин на који је једна правна ствар постављена. И када такав успех наступи после смрти једнога адвоката, зар се може и за моменат уважити да резултат таквога успеха основано може ићи у корист једнога лица, које са самом адвокатском канцеларијом пре смрти његове није имало никакве везе.. Зар цео напор умрлог адвоката није био управљен на то, да издржава себе и своју породицу и у томе погледу изврши своје законске обавезе? И како је у питањуликвидација оних послова које је примио, започео и радио умрли адвокат, који су поред тога њему били поверени због његовог личног поверења које је уживао и његове вредности коју је имао, то и остварене вредности из тога његовог пословања имају пре свега да иду онима због којих је он и чинио цео напор у своме пословању за живота. С друге стране, није могућно тачно издвојити оне вредности које је остварио својим радом умрли адвокат и све грешке које би у томе наступиле поправиће се на тај начин, што ће и успех ликвидације његове канцеларије делом отићи онима, којима припадају законска права у погледу његове имовине. Ми смо рекли „један део" онога што приликом ликвидације канцеларије буде остварено има ићи лицима која је умрли адвокат издржавао, а ако ових нема наравно онима којима припадају законска права у односу на његову имовину. Ово с тога што та