Бранич

144

„Б Р А Н И Ч"

тиву да сазове ванредну скупштину, али је на поновљени захтев самих чланова ипак сазвана и на дан 11. маја 1937. одржана ванредна скупштина баш у вези са овим питањем. Дневни ред ове скупштине био је: дискусија о „законитости, законодавству и правосуђу" у земљи. По закону о адвокатима на скупштинама се могу покретати и дискутовати само професиоиална питања и питања правосуђа. Са чисто формалног гледишта било је тешко проширити дискусију и предлоге и на опште стање правног поретка у држави. Адвокати на овој скупштини су ипак остали на чисто законском терену што потврђује дискусија која је том приликом опсежно вођена. Зато је ова дискусија правно веома интересантна. Њена суштина је следеђа: правна норма уопште јесте облик кроз који се изражавају друштвене снаге у једном датом историјском тренутку. Следствено томе и свако одењивање правних питања неминовно мора да се постави на политичку основу. С тога је оправдано гледиште да је питање политичког режима у једној земљи једновремено и социјално и правно питање. Када се стање ствари у Бугарској посматра са чисто правног гледишта мора се закључити да у њој не постоји парламентарни режим са ограниченом монархијом, веђ да постоји апсолутна монархија која преко постављених министара неодговорно врши и извршну и законодавну власт. Међутим никако није оправдана претпоставка да је бугарски народ пређутно укинуо Устав и одобрио нови уставни поредак и његову ауторитативну концепцију. Исто тако бугарски Устав није укинут никаквим формалним актом, па и сви декретовани закони, са чисто правног гледишта, нису нишга друго до злоупотреба одредаба Устава који је стварно још на снази. Резолуција која је била саставлена у ово.ме смислу једнодушно је прихвађена од више него 1000 чланова, потписана је била од стране претседника и секретара и њен се закључак своди на захтев, да се поново установи у земљи демократски поредак и поврате сва грађанска и политичка права грађана. Поводом ове резолуције није био покренут никакав кривични поступак противу њених потписника, али је јавна власт спречила њено публиковање. Чак ни у званичном извештају за редовну скупштину Коморе у Софији није могла бити ова резолугија штампана, веђ је одбор био принуђен да је умножи литографски и да је сваком члану скупштине уручи са објашњењем зашто није дошло до штампања. На овој редовноЈ скупштни једнодушно је ова резолуција ратификована и тако су се адвокати дефинитивно изјаснили за њене закључке и идеје.

САДРЖАЈ ПРАВНИХ ЧАСОИИСА Југословенски економист. Главн уредник Др. Душан М. Пантиђ. Садржај број 2. Гомина Ш, за фебруар 1938. год.: Др. Љубомир С. Дуканац: Рационална економија; Михаило В. Милошевиђ: Израда предлога државног будџета; Леонид Таубер: Нови Закон о пољопривредним задругама и задружна идеологија; Привредни и друштвени живот; Преглед штампе; Оцена и прикази. Садржај број 3. година Ш, за март 1938.: Др. Гојко Гргић: Нови метод регулисања валутних курсева и кредита у земљи; Никола Мирковић: Обим и робна структура светске трговине; Ннж. Дарко Марковић: Сарадња јавног капитала с приватном иницијативом у питању електрификације; Владимир Роземберг: Утакмица железнице са аутомобилом; Привредни и друштвени живот; Преглед штампе; Оцена и приказк. Мјесечник. Гласило правничког друштва у Загребу. Уредници Др. Едо Ловрић и Др. Иво Политео. Садржај број 1—2. Година ђХУ1, за сијечањ-вељача 1938. год.: Анте Миличић: Однос §§-а 5 и 6 према §§-има 46., 47, и 48. грађ. парнич. поступка; Др. Р. Педерин: Односи ли се задња реченица одј. 5 § 165. и п. на куђе?; Др. А. Давидовиђ: Задаћа и значај хрватске правне повијести; Др. Јурај Кулаш: Ормјеривање казне; Др. Ми. хаил Вуковић: Једна празнина у нашем аграрном законодавству; Др. Фрањо Милобар: Три типа или методе мијењања режима; Др. Брано Андрес: Државно-господарски положај Трећега рајха; Др. Јосип Абрамовић: О спријећености службопримца; Др. Владимир Франолић: Основна начела пореза на наслједство након унификације односних законских прописа; Оцијене и прикази; Правосуђе; Друштвене вијести; Сваштице.