Бранич

БЕЛЕШКЕ

143

диште да би мере безбедности забране рада и прогонство под извесправила која их никада не овлашћују на вршење кривичних дела, органи ће тешко учинити кривично дело. Зато је Живановићева формула (Општи део П. стр. 21.) да ће правно лице одговарати за сва дела која његови органи учине радећи „у име друштва и у исто време у отправљању своје представничке функције"—несумњиво боља. Исто тако Живановићево гленим условима (§ 57. и 58. к. з.), д конфискација увек (§ 59. к. з.), биле могуће према правним лицима, свакако је исправније од пишчевог гледишта, да је примена мера безбедности увек, и у сваком случају немогућа, с обзиром на циљеве истих. Најзад, најмање што се може рећи, то је да би било врло спорно, да ли се колективна одговорност (родовна и територијална) у старом српском праву може сматрати одговорношћу правног лица. Др. Тихомир Васиљевић

БЕЛЕШКЕ Поклони Комориној библиотеци Радивоје Попс Драгић син члана наше Коморе поч. Радолсава Попс Драгића, бив. адв. из Београда, за успомену на свога пок. оца, поклонио је Комориној библиотеци комплете правног стручног нопуларног часописа „Полиција" од почетка његовог злажења тј. од 1910. год. па до половине 1934. године, изузев година светског рата (1915., 1916., 1917. и 1918.), када часопис није излазио. Сва годишта ипак нису комплетна. Недостају: из године 1911. бр. 24.; из године 1912. бројеви од 18.—24.; из године 1914. бројеви 10. и од 14.24.; из године 1921. бројеви од 21.—24.; из године 1923. бројеви 3. и 4.; из године 1934. бројеви од 13.—24. Комора је дародавцу адв. Попс Драгићу писмено захвалила на лепом дару, па то чини и овим путем, молећи све своје чланове, да Комориној библиогеци поклоне, у колико имају, бројеве „Полиције", који недостају у комплетима г. Попс Драгића. Милан Живадиновић, заменик претседника наше Коморе, поклонио је Комориној библиотеци укоричене комплете „Бранич" за године 1898., 1899. и 1900. Комора овим путем изјављује захвалност г. Живадиновићу на учињеном поклону. Режим у Бугарској и адвокати. У полумесечном часопису УоЈх еигорбепогеб (свеска од 15. фебруара 1938. стр. 92.) дато је интересантно саопштење о ставу бугарских адвоката према уставним променама и политичком режиму у Бугарској. Државни удар у Бугарској извршен је био 19. маја 1934. Већ тада, приликом одржавања скупштине Савеза Адвокатских комора, пружила се прилика бугарским адвокатима да се изјасне о извршеној промени уставног поретка у својој земљи. Тадашњи министар правде Кимон Георгијев управио је на адвокате апел у име владе да пруже своју потпору и помогну нови режим заснован на државном удару. Професор права и адвокат Др. Јосиф Фаденхехт, тадашњи претседник Савеза, уз једнодушно одобравање свих делегата на скупштини изјавио је, да ни Савез ни адвокати не могу преузети такву политичку обавезу јер не прихватају и не уважавају концепције новога режима. После ове декларације није било јавнога исказивања мишљења адвоката у вези са политичким режимом све до 1936., када су у томе погледу биле донете резолуције на скупштинама комора у Трнову и Видину. Одмах затим донета је била резолуција у Рушчуку и њу су подписали 120 адвоката. Власт је одлучила да реагира и повела је кривични поступак против свих потписника ове резолуције, али је ускоро овај поступак био прекинут. Одбор најмногобројније Коморе у Софији није преузимао иниција-