Бранич

КАЖЊАВАЊЕ ЗЛОСТАВЕ

157

сви случајеви принуде и да збиља има и таквих случајева, који се не могу подвести ни под један од ових прописа а ипак ке треба да остану некажњени" (Мотиви 1910. г. страна 499.). Према оваквом схватању редактора нашег кр. законика, пропис о принуди само би се тако имао применити на злоставу ако се она збиља, као што пракса узима, не би могла подвести под прописе о телесној повреди. Одговарајући у следећем ставу на питање може ли се злостава подвести под прописе који говоре о телесној повреди, ми ћемо посредно одговорити и на питање: може ли се злостава казнити по прописима који говоре о принуди. 1 - < • < > < • * •"'»« VI. Треба испитати да ли постоје тако несавладљиве сметње, као што пракса узима, да се злостава подведе под појам телесне повреде. Пракса се ту позива на околност да законодавац уз кажњавање телесне повреде нигде не спомиње злоставу, и ако је у српском кр. законику спомињао, и поред тога што се из данашњег кривичног законика види да он за тај појам и израз зна. Од значаја је да се сазна: а) Због чега је законодавац тај израз избацио. б) Да ли то избацивање има оно значење које му пракса придаје. Изостављање израза „злостава" поред телесне повреде доследно се спроводи још од пројекта српског кр. зак. од 1910. г. И тај пројекат, и онај од 1922. г., у мотивима објашњавају да под повредом тела разумеју како повреду спољњег телесног интегритета тако и повреду здравља, па мотиви из 1910. г. настављају „Законски прописи пројекта ове главе редиговани су у томе правцу, напуштајући уобичајену ранију терминологију ових кривичних дела као повреду тела, разликовану од злоставе, и оно чисто рачунско разликовање повреде у тешку и лаку или још у средњу по броју дана". 4 ) Израз „злостава" избачен је дакле из кр. законика једино у циљу упрошћавања терминологије, и то избацивање не може да има никакав даљи значај. Али и када тога објашњења не би било, не постоји никаква сметња у данашњем тексту кривичног законика да се пропис о телесној повреди не примени на злоставу. Законодавац не даје дефиницију телесне повреде (као што не даје на пр. ни дефиницију увреде и многих других кривичних дела). У таквом случају мора се узети теориска дефиниција телесне повреде. 5 ) По њој злостава улази у појам телесне повреде. Т. Живановић дефинише телесну повреду као родни појам као: „напад на телесно стање другог". Ту телесну повреду као род (^епиз) чине: телесна повреда у ужем смислу и злостава. Телесна повреда у ужем смислу је нарушење телесног интегритета или нарушење физичког или психичког здравља. Злостава је нарушење телесног благостања или проузроковање телесног нерасположења, (без последица по интегритет и здравље). 6 ) По Франковој дефиницији телесну по-

4 ) Стр. ,105. 5 ) Ш иЈГв в и ћ-Ф р а н к: Казнено право — Посебни део I стр. 90 — Заг греб 1934. г. 6 ) Т. Живановић: Основи Кр. Права — Посебни део I књ. стр. 3941 и 44—Београд.