Бранич

158

„Б Р А Н И Ч

вреду чине: телесно повређење или нарушење здравља. Из тога како он схвата ова два појма не би било искључено да се злостава подведе под појам телесне повреде у ширем смислу. То се најбоље види из његовог излагања о лакој телесној повреди где вели: „Закон претпоставља појам лаке повреде као познат. Законски појам повреде лаке природе поклапаће се стога са појмом ове повреде како га познаје обичан живот ... У главном радиће се о грубом поступању према тјелу или здрављу другог. Оквир унутар кога се креће појам лаке повреде одређен је према горе тешком повредом, а према доле повредом части." 7 ) Када теорија тако узима, а кривични законик не прописује о злостави ништа, па према томе ни ништа друкчије, мора се узети да злостава улази у појам телесне повреде, и да пошто не испуњава услове који се траже за остале врсте, улази у лаку повреду тела из §-а 181.-1. к. з. Да све злоставе долазе у лаке повреде тела изрично тврди Т. Живановић (Посебни део стр. 51. изд. 1937.). Никаква сметња не може бити у томе што законодавац злоставу изрично не помиње крај телесне повреде. Због чега је не помиње видели смо горе. Осим тога, ако би још за злоставу могло да буде сумње, никакве сумње нема да у телесну повреду поред нарушења интегритета улазе и повреде здравља. Законодавац међутим нарушење здравља помиње само у § 178. к. з. и даље нигде, премда је јасно да оно улази у појам и свих осталих телесних повреда у прописима закона који следују овоме. Ако би се држали само слова закона, као што се пракса у питању злоставе држи, онда би из појма телесне повреде морали да искључимо (сем §-а 178. к. з.) поред злоставе и све повреде које се састоје у оштећењу здравља, а то никоме у пракси не пада на памет. Према томе наш је закључак следећи: 1.) Злостава улази у појам лаке телесне повреде из §-а 181.-1. к. з. и по томе пропису има се казнити. 2.) Злостава према околностима случаја м о ж е бити у идеалном стицају са кривичним делом увреде и тада се има применити § 61. к. з., али свака злостава не мора да буде у таквом стицају, најмање пак злостава може да буде консумирана увредом. 3.) Злостава као посебно кривично дело (врста лаке телесне повреде) не може бити подвођена и кажњавана по пропису §-а 242. кр. зак., јер је тај пропис комплеторног карактера и важи за оне случајеве кажњиве принуде који нису предвиђени као особена дела.

Нак. И. Гајић, члан Управе града Београда — Беогрзд. Трговачки по Закону © радшама Закон о радњама обухвата скоро целокупну нашу привредну делатност. Њиме је у основи регулисана и каналисана свака делатност, почев од уличног крпача ципела до највећих творница;

7 ) Франк-Шиловићево: цит. дело стр. 103 (V. и стр. 90).