Бранич

ТРГОВАЧКИ ОВИЧАЈИ ПО ЗАКОНУ О РАДЊАМА 15&

почев од уличног продавца ситних ствари — торбара, до великих магазина. У колико Закон није успео да у детаљима регулише-. коју од материја које каиалишу поједине привредне делатности, он је оставио да их ресорно министарство т.ј- Мин. трг. и индустрије, у споразуму са Министарствима у чији делокруг дотична делатност задире — регулише, а у колико није стигао да пенализира све прекршаје противне његовим прописима, оставио је да. се то учини путем уредаба — § 403 3. р. Тако је § 23 3. р. који побраја врсте заната, употпуњен Правилником о поступку код оснивања удружења трговаца и занатлија, који је (правилник) донет на основи овлашћења у § 430 3. р., као и уредбом о сродним занатима став 2. § 31. 3. р., и другим.. Међутим за трговца, у смислу прописа § 140. 3. р. још није; утзрђено, са којим предметима (којом робом) могу трговци појединих струка да тргују, према трговачким обичајима, нити је утврђен списак трговачких струка. С обзиром на то, да је трговина врло разграната, и да између многих трговачких струка још није извршено разграничење, услед чега се и нојављују врло чести сукоби између принудних. удружења, и појединаца-трговаца оптужених за прекорачење обима рада, ово би питање ваљало решити. Услед разних поремећаја изазваних минулим ратовима, као и услед велике тражње за једним предметима, и велике понуде са другим предметима, настала је била велика преоријентација послова, те су се предмети појединих трговачких струка толико измешали, да се већ на први поглед види, да су они далеко од тога: да буду сродни, и да поједине трговачке радње тргују са таквом робом, која не спада у предмете једне трговачке струке. Овоме је ишла на руку и околност, што се баш у том, и таквом времену,. радило на унификацији законодавства, и организовању институција за његово спровођење, као што је Закон о радњама са принудним удружењима и осталим форумима, те је не само и контрола непотпуна била, већ ни пракса за примену законодавства која обухвата радно право, још није била израђена, а можда тојош и данас није потпуно. Као пример само, наводимо случај са радњама млечних производа. Ове радње пре рата, носиле су а по негде и сада, носе назив здрављака. То би требало да значи, да се ту продају јестива и пића која су посве дијеталног карактера, односно лакша храна и безалкохолна пића: млеко, сир, скоруп, мед, јогурт, јаја, чај ит.д. Међутим у Београду се данас, — а за све ово поратно време •— продаје у тим радњама, и то у свима без изузетка, поред напред побројаних артикала још и шунка, кобасице, пршута (свињска и говеђа), сланина и други меснати производи, који не само дз не спадају у здрављаке и у млечне производе, већ спадају у врсту тежих, чисто гурманских јестива. Сличних примера могло би се још много набројати у радњама осталих трговачких струка. У свима случајевима оптужби за прекорачење обима рада, сви имаоци радња са млечним производима, позивају се на постоје&и трговачки обичај, ма да такав обичај не може постојати, јер*