Бранич
Б Р А Н И Ч Год. XXVI Београд, Мај 1938. Бр. 5.
Д. С. Петковик, адвокат — Београд. Недожжужжжтегжа& дела противу ©лгагогза-' ИЈЖМ довржжж о€5жжчг&Ја1 нао мзвор жжжтете*) 1) Друштвени живот регулише не само право него још и морал и животни обичаји. У њима се садрже заповести за понашање човеково у друштву. С обзиром на такву важност моралних прописа у једноме народу, право је морало водити о њима рачуна. Још у Римском праву, оглашене су биле, по сили самога закона, за ништавне тражбине противне моралу. То је усвојио и Француски грађански законик (чл. 1131. и 1133.). Новија законодавства проширила су то начело: огласила су за ништавне све правне послове, којима би се вређало благонаравље (§ 138. Немачког грађ. зак., чл. 20. Швајцарског облигационог права, § 879. Аустриског грађ. зак., §§ 13. и 722. Српског грађ. зак., чл. 943. Општег имовинског законика Црне Горе). Нека су законодавства отишла још даље: огласила су за деликте и уврстила у изворе оштећења и радње, које су противне благонарављу или добрим обичајима (ђопоз тогеб). Тако: Немачки грађански законик у § 826: „Ко другоме намерно причини штету на начин противан добрим обичајима, обавезан је другоме на накнаду штете"; Швајцарско облигационо право у чл. 41: „Ко другоме нанесе противправно штету, било намерно било из непажње, обавезан је да му је наккади. Исто је тако обавезан да накнади штету, ко је другоме нанесе на начин противан добрим обичајима"; Црногорски општи
*) Литература: Еппессегиз, Шрр ип<} Шо1 ^егћисћ <3ез ВигдегПсћеп ЛчсМз, 1 г., 1928; Ећгепгп >еГ§ А. Ог., 5уб1еш Јез 5з(егг. а11§ет. Рп'уа1гесћ1з.— Кесћ{ сЗег бсћиШуегћаиШзге, 1920,; Ог. КЛап Коттетаг гит. А11§ет ћигдегћсћеп Рпуа(гесћ!з; АранђеловиЧ Д. Ог., Одговорноет за накнаду штете, 1924; Марковић Чед. Ог\ Опшги део тражбенога права (одговарајући текстови француског, немачког и швајцарског грађ. законика), 1925, Примедба Уреднх?штва. — У свесци Бранича за јануар 1938. год. наше Уредништво поздравило је г. Живојина М. Перића, проф. Универзитета н дугогодишњег сарадника Бранича о седамдесетогодишњици његова живота и обећало посветити један број овоме великом правнику. Испуњавајући то своје обећање Уредништво је намерно да у току целе 1938. год., као јубиларне за г. проф. Перића, у својима бројевима објављује члаике посвећене г. Перићу, па као први чланак објављује овај из пера г. Добре Петковића, адвоката из Београда, а као други, чланак нашег уредника г. Др. Видана О. Благојевића, адвоката из Београда. Сви чланци посвећени г. Перићу биће видно обележени у иашем листу.