Бранич

264

,Б Р А Н И Ч"

разлика огромна. Ни данашње пресуде не садрже чисту материјалну истину, али су, ако бар једна странка то жели, много ближе њој. Најзад критиковати нешто значи изнети све добре и рђаве стране. На добре стране истраживања материјалне истине г. Б. није указао, а њих има. Колико је, на начелу материјалне истине базирани, доказ саслушањем странака савршенији, и правичнији од доказа главном заклетвом из формалистичког старог поступка, где је најчеститији човек морао да нуди главном заклетвом најгору протуву и тако исход спора ставља у његове не много чисте руке. А колико других корисних новина основаних на овом начину има.

Ја се бојим да г. Благојевићу нисам учинио неправду. Разликујући се у основној идеји од њега ја сам се у мало чему кроз целу књигу могао сложити са њиме. Али ја сигурно знам да постоји знатан круг људи који дели мишљење г. Б. За њих ће ова књига бити драгоцена. Она је исцрпела сву литературу по овоме питању, изнела је многе нове до сада непознате моменте из рада законодавне комисије за грпп. Она има све особине писања и стила г. Живојина Перића (богаство напомена, склоност за философским медитацијама у тексту, смелост да се оно што се сматра истином отворено каже без обзира како ће бити примљено). Господин Перић је радо читан. Ја желим да то буде и са књигом господина Благојевића. Др. Тихомир Васиљевић, судија Окружног суда у Смедереву. Овај приказ г. Др. Васиљевића утвђује нас у уверењу, да нисмо грешили када смо веровали у његову објективност. Драго нам је што је и њега заинтересовао проблем који смо изучавали и који ће остати актуелан све док се буде судило по новом гр.п.п. После овог приказа, на коме смо захвални г. Др. Васиљевићу, остајемо још чвршће убеђени да нисмо грешили када смо онако писали о истраживању материјалне истине. У праву нас никад није могла да заведе крупна реч, а најмање у процесном праву. Ми смо гледали стварност онакву каква је, кроз призму објективности и критицизма, а та стварност далеко је од оне какву је замишљају приврженици новог гр.п.п. Материјална истина и њено утврђење у грађанском спору остају само лепе жеље оних који у њу верују. Ми који гледамо стварност сваког часа у животу, пред судом и ван суда тврдимо, не бојећи се да будемо демантовани, да је при данашњем несавршенству човека и његових творевина од којих у најгрубље спада законодавство, немогуће у грађанском спору утврдити материјалну истину. Може бити речи само о више или мање савршенијој формалној истини, па мислимо да смо о томе у нашој студији дали довољно доказа. Нас не вежу обзири ни према коме, а најмање према аустриском законодавству, чији припадник ни ученик никад нисмо били, па смо с тога у пуној слободи и објективности изнели наше мишљење, готови увек да га бранимо. Ако смо у томе што научили од наших великих учитеља а нарочито од великог правника г. проф. Перића, кога и г. Др. Васиљевић наводи, ми смо задовољни, без обзира што наша излагања многима неће бити по вољи. Др. Видан О. Благојевић, адвокат. Александар Маклецов, ред. проф. универзитета: Типологија злоч и н ц е в, Љубљана 1938. стр. 45. Од уваженога аутора, који заједно са г. проф. Др. М. Доленцом, држи катедру кривичног права и поступка (напосе криминалну политику) на правном факултету у Љубљани добили смо на поклон овај, један од најновијих његових радова. Кажемо један од најновијих са разлога, што г. проф. Маклецов неуморно обрађује кривично право и нашој правној литератури стално даје нове радове. Ми смо у више махова доносили приказе његових радова, који се редовно одликују својом занимљивошћу и темељитим познавањем питања, која обрађује. Ради тога се баш његови радови читају са највећим задовољством утолико пре, што строга стручност тих радова ни мало не квари лакоћу његових научних излагања. Не треба напосе наглашаваги да све те одлике носи на себи и ово његово дело. У почетку аутор истиче, да је типологија злочинаца један од основ-