Бранич

ОСНОВНА НАЧЕЛА итд.

213

Свако се право може остварити преко суда. Ако закон није предвидео поступак ради заштите извесног права, судија ће тада поступити путем аналогије инспиришући се правилима правице и општим правилима поступка. Дакле, два начела: могућност остварења свих права судским путем, у чему странке не могу бити спречене и широка власт судије у тумачењу закона, у оквиру правице и општих начела поступка. Циљеви су поступка: да олакшају ономе који тражи судску заштиту приступ судовима и судским установама, да обезбеде пред судовима слободу њихове одбране и контрадикторни карактер расправе, да санкционишу сходним мерама правна правила, да дозволе судији да разјасни спорну ствар и да заштити странке од недозвољених поступака противника. Судске формалности постоје ради проналажења и заштите права. Оне се никад не могу употребити у циљу спречавања права. Спасоносна правила, у вези са циљевима поступка, корисно ће послужити и судији и парничарима. Закон даје једино могуће објашњење судских формалности с погледом на циљ који се њима жели постићи, под изричним ограничењем, да формалности не могу бити употребљене, или послужити, као мотив за спречавање права. Судија има право да се обавести о спорној ствари по званичној дужности или по захтеву странака и то преко ма каквих аката, или преко ма кога функционера онда кад је могућ доказ путем презумције. Грађанском суду не могу се одбити доставе кривичних аката. Странкама је признато право да прегледају целокупна акта и контрадикторно о њима излажу. Ни странке, ни њихови претставници не могу се актима спора служити друкчије сем у корист спора. Овде закон признаје судији да прибира доказе на начин како за сходан нађе онда када је могућ доказ презумцијом. Без обзира на доказ презумцијом, признаје му право да прибави кривична акта ради стицања свога уверења, а странкама признаје право, да акта консултују, контрадикторно их објасне, али све наравно у корист спора. И овде је искључена злоупотреба како од суда тако и од странака. Поступак води судија, дакле начело официјалности признато је као опште. Уз ово начело иде начело писмености. Поступак је писмен, у првој својој фази, јер се судији доставља писменим путем тужба. У тужби је садржан захтев да се судским путем спорни однос расправи. Она прекида застарелост, отклања губитке права везане за непокретање тужбе и чини да тече интерес услед задоцњења. Поступак са тужбом је веома прост. Судија доставља тужбу туженом или којој другој заинтересованој странци у спору, с позивом, да писмено изложи своје захтеве и одбрану. Али је одмах признато и начело усмености, јер странке имају право, да саме лично или преко оспособљеног заштитника, излажу усмено пред судом своје захтеве. Обавезно заступање адвокатом или авуе-ом није изрично предвиђено у општим начелима, али се у § 80. Претпредлога изрично тражи, да тужбу потпише авуе, а ка-