Бранич

214

„Б Р А Н И Ч"

да је овај спречен, или кад овога нема, онда адвокат. Исто важи и за одбрану, — § 87. У општим начелима француски адвокати сматрали су за потребно да дефинишу појам пискарача. Под овај појам долази свако неоспособл>ено лице које буде у виду заната саветник странака у циљу покретања спора, састављања њихових актова, асистенције њихове пред судом, тако да ће по § 258. крив. зак. бити кажњено, јер је то деликт. Судије изричу правду бесплатно. Да не би ово начело остало платонско, одмах се затим утврђују висина дажбина и такса у спору, па се каже, да дажбине и таксе, ма какве природе биле, које се наплаћују приликом спора, подразумевајући ту и оне које се имају платити за показане доказе — исправе на суду и које подлежу такси, не могу никад премашити једну четвртину од вредности спора изражене у нозцу. За спор који не претставља директну вредност или чији новчани износ не може да се одреди самим испитивањем писмена у спору, износ такса и дажбина, који се може у највишем износу наплатити, умериће судија према својствима странака и важности спора. Ова начела спасоносна су за парничаре, јер утврђују највиши износ, с погледом на вредност спора, или на судско умерење вредности спора, који се износ не може премашити кад су у питању таксе и дажбине. Она спречавају власти да путем високих такса онемогућавају редовно обраћање странака на суд и тражење заштите права ван суда. Предлог предвиђа интересантну новину у погледу обавезног покушаја мирења пред судом између парничара који би евентуално требали да буду противници у спору. Овај покушај мирења мора претходити спору, сем случаја крајње нужде, који се мора констатовати мотивисаном одлуком. Ова новина, као обавезан покушај мирења, изгледа нам врло добра, а несумњиво боља од покушаја мирења, који као необавезну институцију предвиђа наш гр. п. п. у поступку пред среским судом, — § 529. Судске расправе су јавне, сем изрично предвиђених ограничења у овом погледу. Оне су контрадикторне. Резултат расправе може се слободно објавити сем ако закон што друго не наређује. Дакле, начело јавности и контрадикторности дошло је до пуног изражаја. Изриком је речено, да се правда мора брзо изрицати. Да не би и ово начело брзине правосуђа остало платонско, предлог предвиђа санкцију и то: судија, адвокат или пуномоћник, који својом кривицом или небрежењем учини, да се одложи решење једног спора, чини дисциплинску кривицу. Против таквог судије може се тражити изузеће. Странка која непотребним гомилањем сретстава одбране, истицањем ексцепција, ненадлежности или служењем каквим другим недозвољеним сретствима, неправедно одложи решење једног спора, биће позвана од судије да престане СУДУ и у једном акту изложи своју одбрану. Ако не поступи по позиву суда, прећи ће се на суђење по главној ствари, које ће се сматрати контрадикторним. Сем тога, странка одговорна за