Бранич

ОСНОВНА НАЧЕЛА итд.

215

одлагање, биће осуђена на казну од 100.— до 3.000.— франц. франака и на накнаду свих трошкова противној странци. Француско правосуђе, које је много трпело од спорости, сада ће поћи новим правцем с погледом на предвиђене врло строге казне противу судија, адвоката, пуномоћника и странака, које се ефикасно могу на њих применити, ако се утврди, да је до спорости у суђењу дошло услед њихових поступака. Али брзина изрицања правде долази до изражаја нарочито у пропису који излаже, да се све ексцепције и приговори про цесно -правне природе, нарочито у погледу ненадлежности суда, морају истаћи, ако се жели да произведу правно дејство, у року од 30 дана, рачунајући од дана, када је заинтересована страна позвана пред суд, односно, кад јој је достављено да постоји парница противу ње. После тога рока, ови се приговори могу само истицати ако задиру у јавни поредак. Али странка, која је пропустила да истакне приговоре ове врсте у року од 30 дана по позиву на суд или обавештењу о постојању парнице, може бити осуђена, чак и ако се уважи њен захтев, да противној странци плати трошкове спора и накнади сву евентуалну штету. Ова одредба, са оном претходном, врло ће ефикасно деловати и уразумиће нескрупулозне парничаре, те ће послужити основној намени сваког доброг правосуђа, а то је, да буде брзо. У вези са брзином поступка и његовом целисходношћу, постоје врло интересантне одредбе којима се разумно доводе у склад актови по форми ништави са интересима парничара и начелима поступка. Процесни актови, судски или вансудски, пресуде и други актови ове природе, неће никад бити оглашени ништавим због недостатка форме, сем ако је несавршеност форме могла знатно штетити интересима једне од странака у спору или друштву, или је спречила да акт послужи својој намени. Формалност оглашена за ништаву може се обновити ако није прошао законски рок. Чак и ништав процесни акт може прекинути застарелост или спречити да настану последице везане за непоступање. Када неправилност једног процесног акта причини штету странци или трећем лицу, па било да се акт прогласи ништавим или не, оштећени може тражити накнаду за претрпљену штету од онога чијом је кривицом неправилност причињена. Ове веома значајне одредбе имаће за дејство да ублаже непотребни формализам, да заштите невине странке, да досуде накнаде штете онима, који су невино страдали и да се на тај начин, у крајњој линији убрза поступак коме сви теже. Ове дубоко социјалне мере са праведним решењима, морамо искрено поздравити, јер ће уклонити најчешћу повику на поступак што је формалистички и што врло мало води рачуна о суштини. Међутим, процесно право и поступак дубоко задиру у интересе странака, пошто се нико не парничи форме ради, већ зато што друкчије није могло да буде. Рокови у поступку имају за циљ да обезбеде брзо остварење права. То је начело кога се сви заинтересовани заједно са судијом морају придржавати. Странке могу повратити изгубљено право пропуштањем рокова, нарочитом одлуком судије, пошто