Бранич

ДА ЛИ СЕ ДОСТАВЉАЊЕМ САОПШТАВАЈУ итд.

289

законодавац у ст. 1. од. III § 388. кп. није забранио да се пресуда доставља државном тужиоцу и без његовог захтева, ако је то иначе потребно. Видели смо међутим да је потребно, јер иначе остаје ас! тПпИит отворен рок за призив државног тужиоца и ас! тПшШт су суспендовани правоснажност и извршност пресуде. г) Опште је правило да се пресуде саопштавају државном тужиоцу по службеној дужности суда а не на захтев државног тужиоца. То опште правило изражено је у §§ 79. и 80. кп. који важе и за поступак пред среским судом ако не постоји други пропис супротног значења. Осим § 388. не постоји други пропис који нормира саопштење — достављање пресуде, осим § 394 који индиректно афирмира оно опште правило. Први и други одељак § 388. нормирају саопштење пресуде објављивањем а III одељак говори о достављању пресуде. Ако се III одељак узме као изузетак од општег правила о саопштавању пресуде, у сумњи се не сме тумачити екстензивно и тако, да то тумачење противуречи систему процесног права и његовим основним институцијама. Пресуду ће судија издати у овереном препису, на захтевање државном тужиоцу . .. Било би шире екстензивно — тумачење овога законског израза, ако би се узело да се пресуда достав.љањем саопштава државном тужиоцу на његов захтев. Такво тумачење би противуречило институцији правног лека на који је државни тужилац овлашћен неограничено и безусловно — а противуречило би и институцији правоснажности и извршности пресуде, дакле главном циљу кривичног поступка. Такво тумачење не би одговарало положају прописа § 388. у систему процесног права а специјално положају овог прописа у односу на прописе §§ 394. и 412. кп. који нормирају право призива и правоснажност — извршност — пресуде. § 388. је пословног карактера а прописи §§ 394. и 412. су начелног карактера. Законодавац сигурно није хтео ни екстензивно тумачење ни противуречност ни преимућства прописа пословног карактера према прописима начелног карактера, дакле, мора се узети да је он цитираном одредбом нормирао достављање пресуде, не у циљу саопштења, већ достављање као секундарну радњу уз саопштење пресуде. У садржини првога става од. III § 388. кп. нема ни једног елемента који би противуречио предњим закључцима и који би нас навео на противно мишљење. Дакле, без колебања можемо закључити да је у 1. ст. од. III § 388. кп. нормирано достављање пресуде, као секундарна радња, уз уредно саопштење. Да видимо шта значи 2. ст. од. III § 388. кп. Овај пропис гласи: „Ако је о делу, за које се гони по службеној дужности, изречена пресуда, којом се окривљени, посве или делимично, ослобађа од оптужбе или којом се одбија захтев државног тужиоца (§§ 276. и 375. т. 1) доставиће се државном тужиоцу, ако није био на' претресу ни он ни вршилац дужности државног тужиоца, препис пресуде и без његовог захтева". Док први став нормира издавање — достављање — пресуде