Бранич

336

„Б Р А Н И Ч"

неопходак с обзиром на то, да конвенционална казна у нашем позитивном праву није предвиђена, па због различитог тумачења те установе у теорији дошло је до неједнаког тумачења уговора ове врсте у пракси. Приватно право После преисториског доба, када су се односи међу људима у многоме изменили, с обзиром да су се поједина племена организовала, у прво време ради борбе са природом а доцније ради потчињавања других племена овима, дошло је време када се почело увиђати да појединац није личност сама за себе него да живи у једној друштвеној заједници. У прво време ти односи су регулисани силом а доцније, организацијом државе, постојали су и општи прописи, којима су регулисани односи појединаца. Друштво је морало да има извесне услове за заједнички живот и опстанак друштва. Поред многобројних услова за хармонично и правилно функционисање друштва, потребно је да се у једном таквом друштву отклони индивидуална самовоља, која би поредак реметила. У ранија времена, потреба за регулисањем приватно правних односа између појединаца, није се указивала, јер је привредни саобраћај био врло слабо развијен а приватне потребе појединаца ничим нису биле угрожене. Људска делатност за задовољење приватних потреба била је сведена на минимум. Сфера интереса појединаца није била одређена с обзиром на економске прилике, а организовање у племена вршено је из освајачких и одбранбених побуда. У колико су год, временом, ограничавана сретства за живот, и самим тим јављала се потреба са људском делатношћу, организована племена радила су на потчињавању другог племена, које би освајач после експлоатисао. Организовањем државе, све више се јавља потреба за регулисањем приватно правних односа међу појединцима. Долази време када се не може више човек ослонити на плодове саме природе. Потребно је да човек са своје стране да физичке и интелектуалне снаге ради прибављања средстава за живот. У тој својој делатности он долази у сукоб са интересима других. Појављује се потреба за регулисањем тих односа. Ти односи су у разна времена различито регулисани. Све је зависило ко је био тај, који је прописивао правила за регулисање тих односа. Људи долазе у разне додире и одношаје, који проистичу из борбе за подмирење својих потреба и за што удобнијим приватним животом. Јавља се и потреба за правичном поделом добара међу појединцима. Ту се показује први задатак права. Правна правила, која регулишу односе појединаца као привитних лица, као и однесе појединаца према стварима, називају се приватним правом. Приватно право у великој се мери разликује од осталих права, јер оно допушта појединцима да по својој вољи регулишу и уређују своје међусобне приватно правне одношаје, било то једностраном вољом било споразумевањем и сагласношћу између оних, који у једном приватно правном односу учествују. То овлашћење приватним лицима да регулишу по својој вољи приватнопразне односе, неки писци називају приватном аутономијом. И поред тога, што је у приватном праву у многоме дозво-