Бранич

БРАНИЧ

Год. XXVI Београд, Јули—Август 1938.

Бр. 7.-8.

Јакша Радовић, судија Среског суда — Београд. О правним лсковима т приговорима ■у И.П.-у Под правним леком у најужем смислу подразумева се средство, којим се напада одлука суда донета, како онај који ју напада мисли, противу закона, а на његову штету. Постоји више врста правних лекова, а најважнији су: редовни и ванредни. Редовни су они правни лекови, које парничар, који држи да му је одлуком повређено неко право, обично управља противу тих одлука; а ванредни су они правни лекови, који се употребљавају кад се стекну нарочите законом одређене претпоставке. По закону о извршењу и обезбеђењу (који ћу у будуће означавати са И. П.) предвиђени су само редовни правни лекови, а ванредни ће се моћи употребити кад наступе услови предвиђени у гр.п.п., с тим, да се повраћај у пређашње стање не може у поступку за извршење и обезбеђење никада тражити. — Према томе овде ће укратко бити речи само о правним лековима предвиђеним по И.п.-у. I. По закону о извршењу и обезбеђењу судске одлуке доносе се у облику закључака. Противу тих закључака може се уложити рекурс. Рекурс је редовно право средство противу закључака, којим се тражи њихово укидање, или преиначење. У погледу форме и садржине рекурс мора испуњавати све услове прописане у гр.п.п. Рекурсом се побијају сви закључци, ако у закону није изрично наведено да се дотични закључак не може рекурсом нападати. Такви су закључци и одлуке којима се управља поступак по једном извршењу. Али ако у тим закључцима и одлукама има неправилности моћи ће се те неправилности нападати у рекурсу противу закључака, који се донесу после тих закључака и одлука, — § 57 И.п. Противу закључака може улагати рекурс не само тражилац извршења и извршеник, већ и свако дјзуго лице коме се по закону мора тај закључак, као заинтерессјзаном доставити. Рок за улагање рекурса је 8 дана, сем у случајевима кад су у питању закључци: 1) донети на основу иностраног извршног наслова; 2) којим се дозвољава оснивање права залоге на некретнинама; 3) којим се дозвољава веровнику у чију је корист забележена дозвола принудне дражбе принудно заложно право с првенственим редом поменуте забелешке; 4) донети по §§ 312 и 325 И.п., а којима се дозвољава предбележба права залоге на некретнинама уведеним у