Бранич

ПРИКАЗИ

387

ПРИК43М Др. Иво Матијевић, О законском заложном праву пораб о д а в ц а, Београд, 1938., стр. 1—98. Питање наплате и обезбеђења закупнине добија све више значаја у приватно правном саобраћају, нарочито у градовима, у којима се све више изграђују куће које се дају под закуп (кирију, на употребу или порабу). Врло су чести случајеви у пракси да се кирија не плаћа уредно и да власник зграде мора да тражи судским путем наплату њену, користећи се законским заложним правом које му закон признаје. О овом питању имамо врло интересантну и исцрпну расправу, чији је натпис горе исписан. Она је у толико више значајна, што нови грађански законик за целу државу још није донесен, те вреди партикуларно право. Писац је о томе водио рачуна и изложио ова партикуларна права, истичући оно што је заједничко у овој законској установи. Новим законом о извршењу створена је нарочита правна ситуација у погледу законскога заложнога права закуподавца, па је писац и то узео у обзир у својој расправи, као и уредбу од 4. јуна 1937. која се односи на заложно право његово. У опште узевши имамо пред собом једну добру расправу о овом интересантном питању која ће много помоћи разјашњењу законских одредаба. Др. Драг. Аранђеловић КесиеП 1Јп1уег$е1 сЈез 1 о 18 е* сЈесге(з, Оепеуе, Сеп1ге бЧпЈогшаПоп 16§1б1а1:јуе Јп1егпа(1опа1е, 1938. године. Недавно је основан у Женеви један институт под именом Међународни центар за обавешшења о законодавној активности држава. Његов је часопис она велика збирка од неколико стотина страна, која се продаје на француском и енглеском језику, и која садржи све најновије законе, уредбе, прописе разне врсте, као и међународне уговоре из свих држава света. Рад овога института посвећен је првенствено обавештавањима међународног карактера свих правних прописа и реглементације правних, економских и друштвених односа у свима могућим државама ма које величине и ма каквог утицаја биле оне у међународном животу. Међутим циљ овакве једне врсте обавештења и информације, јесте, да се изближе упозна менталитет и стремљења савременог друштва не само у Европи већ и у целоме свету, и да се према томе утврди, упозна и одмери и цивилизаторска улога појединих држава па чак и континената. Да би се овај циљ постигао, који је иначе од неопходне користи и упоредном праву, потребно је уколико је то могуће, — а томе се тежи и то и јесте главни задатак института —, да се сваке године прикупи и изда једна збирка која би садржавала материјал овакве врсте. Његови оснивачи полазе од идеје, да је у данашњем модерном свету изукрштеност политичких, економских и социалних односа тако велика и сваким даном све већа, да је се све то морало правно регулисати и систематисати. Државна интервенција у свима овим односима толико је порасла, да се осећа потреба за сређивањем и систематисањем свих ових прописа чији је број огроман. Но како су сви ови прописи, било законодавног, било уредбеног или уговорног карактера расејани по службеним новинама и збиркама разних држава, то их је у великој већини случајева тешко дознати и набавити, тако да они остају недоступни и непознати, те се тако оскудева у једном материјалу корисном за проучавање. Да би се попунила овз празнина, а у напред изложеном циљу, институт је узео на себе прикупљање оваквог једног материјала и његово концентрисање у повременим годишњим збиркама. По замисли његових оснивача, овакав један материјал, поред његовог чисто научног циља у изучавању упоредног права, помоћу позитивних законских текстова и осталих уредаба и прописа, има још један практични циљ, с погледом на правну политику и правну технику разних земаља, и као такав могао би корисно да послужи државницима и администраторима, судијама и адвокатима, као и сваком другом који се већ по своме позиву мора интересовати овим пословима. Овакав један материјал, подвлаче нарочито оснивачи овога института, бациће иједну бољу светлост на методе у проучавању упоредног права, и створити бољу могућност за оцену питања о јединству и изједначењу права, које се не сме схватити апсолутно. Исто тако он би допринео и бољем