Бранич

388

„Б Р А Н И Ч"

разумевању, зашто су исте правне материје у разним земљама на разне начине уређене и регулисане и тиме допринео бољем упознававању обичаја, морала и свести дотичног народа. Ту је истину открио још у половини 18 в. Монтескје која се још и данас показује као тачна и један сигурав метод изучавања. Међу покретачима овога института, налазе се најпознатија имена научних радника из целога света. Основан је и један почасни одбор од најугледнијих претставника науке, међу којима и наш најугледнији правник и научник проф. г. Слободан Јовановић. Ова прва збирка за 1938 г. као прва свеска, садржи материјал законодавног, уредбеног и уговорног карактера из свих држава, које су у току 1938 год. показале у томе погледу активност. Материјал је подељен систематски на следећи начии: Међународно право (конвенције и тарифе); уставно право; економија и финансије; административно право; грађанско право; трговачко право; социјално право (уговори о раду, инспекције рада, арбитражни судови итд.); кривично право и грађански и кривични судски поступак. Цео овај материјал је необично обиман, готово огроман и садржи веома много интересантних података нарочито из домена међународног и социалнсг права. Ог. Данило ]. Данић Е. ОГгаиЛ : 1,аСмбе (1 е 1а ЈешосгаПе е! 1е геп{огсетеп( <1и роиуоЈг е х 6 с и 1 Н, Рапз, бЈгеу, 1938. Ово дело проф. Жиро-а, изашло је као осмо по реду у издању билбиотеке Међународног института за Јавно право у Паризу. Овај Институт недавно основан у Паризу, замишљен је као центар и највиши форум за изучавање и претресање најважнијих питања и проблема из јавног права и њему најтешње сродних дисциплина. Око њега су сакупљена највиша научна имена из ове области права из целога света, и он је досада, ценећи по радовима института, показао оне резултате који су од њега очекивани. У низу расправљања главних и важних проблема из јавног права и политике, угледало је света и ово дело проф. Жиро-а, који држи катедру Јавног права на Университету у Рену, и који је већ познат са својим осталим радовима из уставног и административног права. Овај његов последњи рад у виду велике монографије о питању кризе демократије, претставља једну објективну научну расправу, о овоме иначе тако актуелном питању, нарочито после Светског рата, које је расправљано са разних страна и са разних гледишта, како у научним радовима и стручним расправама, тако и на пољу практичне политике, у дневним политичким листовима, у парламентима, на јавним скуповима и у програмима политичких странака. Заиста овакво једно питање, које се по интересу које оно претставља тесно додирује са практичном политиком, и које је у наше дане постало идеолошком основом неких нових политичких и друштвених стремљења после Великог рата, није тако ни погодно ни лако за објективан научни претрес или искључиво стручњачку расправу. О томе сведочи данас изванредно обилна литература, која се о овоме питању појавила у Европи и Америци, са повременим и спорадичним отисака и пледирањем за једно или друго гледиште, за или против демократије, вођена често са једном врстом предубеђења. Међутим дело проф. Жиро-а, чини у томе један велики изузетак. Оно је остало на чисто научном становишту, и у њему је писац покушао да на један сасвим објективни начин изнесе критику демократије као система и начела државне управе, и да укаже на неке њене слабе стране које су почеле да је дискредитују, на основу објективних факата и чињеница и на основу непристрасног искуства које је у томе погледу стечено у разним државама и код разних народа. Расправљајући овај проблем, писац у првом делу своје расправе констатује, да је демократија од свога увођења па до данас имала нераван пут у своме развитку. Победоносна према традиционалвој монархији, она је данас у сталном страху од диктатуре. Тако је она постепено дошла у кризу, и како је она бар код цивилизованих и напредних народа, била један нормалан еблик владавине, са њеном кризом, настаје где више где мање и криза савремене државе. По мишљењу пишчевом, криза демократије наступила је поглавито услед тога, што су се крајем прошлога века, а нарочито у току XX в. после светског рата, проширили задаци и улога државе, специално на економском и социалном пољу. Томе је опет био узрок све већи и шири развитак ових односа због наглог полета индустрије и новчане привреде, што је све изменило социалне и економске услове