Бранич

414

„Б Р А Н И Ч*

Испитујући теорије, нове законе по предмету одговорности и тенденције јуриспруденције да ствара нове презумпције, утврђујемо преображај класичне теорије одговорности, преображај који је, с практичне тачке гледишта, довео до померања ситема доказа у корист жртве најчешће олако оштећене променама које су се одиграле у модерном животу; али ово померање има такође једну врло важну практичну последицу: ризик у уговорним обавезама такође се померио и истовремено са трансформацијом класичне теорије одговорности појављује се у практичном животу један нов ризик, ризик грађанске одговорности, о коме ћемо говорити у последњем делу ове студије. Питање осигурања грађанске одговорности било је такође једно од најспорнијих правних гштања. Практика осигурања одговорности појављује се најпре у западним државама и могли бисмо навести као једну од првих манифестација осигурања практикованог још од 1825 године од француских осигуравајућих компанија против несрећних случајева проузрокованих трећим лицима транспортним коњима и колима. У Немачкој, око 1857, појавила се једна врста осигурања одговорности за експедицију робе у иностранство. Али ове новотарије су изазвале отпор код доктрине и судова који су се питали да ли су овакви уговори „ослобођења од одговорности" могли бити важећи. По класичној концепцији, сувише индивидуалистичкој, грађанска је одговорност добила до извесне тачке карактер репресије а репарација проузроковане штете престављала је једну врсту казне, примењене на проузроковача; било је немогуће примити уговор који је ослобођавао некога одговорности за своје сопствене кривице; „РасЈа поп зип! зегуапсЈа, ^иае ас! с1еНсуепдит 1ПуИап1".Ова је била главна замерка, изнешена од стране одличних правника као РоШ1ег, Ешеп^оп, (ЗиепаиИ и др. Према томе, било је немогуће допустити да једна осигуравајућа компанија сноси одговорност за ризик у коме је прузроковач био лични осигураник. Јуриспруденција, следујући стриктно овој интерпретацији, проглашавала је за ништавне, као противне јавном поретку, уговоре о осигурању одговорности, пошто су осигураног учинили унапред неодговорним за његове кривице. Тако је било и у Француској до 1844, када су француске осигуравајуће компаније издејствовале савет великих правника, међу којима Оиуег§шег-а, РаШе1-а, Оирш-а, и, на крају, РагсЈеззиз-а који су, у својим рефератима дошли до закључка да је једна осигуравајућа радња о дугованој репарацији, било као последица уговорне, било као последица деликтне или квази деликтне одговорности, потпуно допуштена, будући да ова репарација има новчани карактер, који искључује сваку идеју казне. Предмет уговора о осигурању грађанске вануговорне одговорности дозвољен је дакле и не би му се могао применити један строжији режим него код других уговора. У ствари, овај род радња не претставља конвенцију ослобођења од одговорности у правом смислу речено, већ акт обаз-