Бранич

416

„Б Р А Н И Ч"

Ако француска и румунска јуриспруденција примају данас осигурање личне „кривице" оне се труде да та кривица не буде асимилирана с!о1из-у. У погледу <Зо1из -а, ван сумње је, да конвенција која би за основу осигурања узела с!о!из, не може важити, у смислу чланова 960 и 1010 рум. Грађ. зак. (чл. 1116 и 1174 франц. Грађ. зак.) јер ови прописи прокламују с1о1из као узрок ништавости конвенција. Али у погледу кривице — сиЈра 1а1а мислимо да, у колико је ова кривица извињавна несмотреност, она може бити осигурана, што уосталом проистиче из француског закона о одговорности за несрећне случајеве при раду и румунског закона о истом предмету. Ми сматрамо да се у праву граница дозвољеног осигурања одговорности може обележити и да осигурање може ићи до намере учиниоца штете да изазове несрећу у жељи да причини штету или да оствари недозвољену зараду или да злоупотреби сзоје право. Таква једна „кривица" може се уподобити <Јо1из-у и не би могла, према томе, бити предмет уговора о осигурању. У пракси, компаније за осигурање организовале су разне мере за ограничење осигурања одговорности, између којих јесте и она према којој део појављеног ризика при осигурању пада на терет осигураног. То је веома сходна мера да се не би потпомогла прекомерна несмотреност. С друге стране,компаније за осигурање састављају претходни врло подробни упитник а понекада приступају чак испитивању менталног стања осигуранога. Оне рачунају вероватноћу несрећних случајева базирајући се на проучавање разлике, према рачуну, Ка1епс1геаи-а и на расподели ризика; оне тако успевају да утврде приближно капацитет осигурања за сваки ризик грађанске одговорности. Али ова су питања, мада необично интересантна, ипак сувише минуциозна и прекорачају оквир овог излагања. У закључку, неоспоран је утицај нових теорија о класичној интерпретацији грађанске одговорности и трансформацији права под импулсом социјалног и економског живота. Ми смо видели како су доктрина, а затим јуриспруденција, увеле у класичну | еорију одговорности тумачења сагласна са новим социјалним потребама, а да овим не уздрмају темеље позитивнога права. Понекад, оне су довеле законодавца да путем закона прихвати оно што су прихватили наука и судови. Затим, цела ова нова правна конструкција има утицаја на практични живот; почело се одмах са тражењем једне економске формуле која би била противтежа ризицима одговорности и последица померања терета доказа и дошло се до организовања осигурања одговорности. Доктрина и јуриспруденција се труди сада да изграде једну од најновијих правних теорија, теорију грађанске одговорности као социјалне функције, чији се оквир сваким даном прошиРУЈе .