Бранич

436

„Б Р А Н И Ч*

и опреме одмерио јој је суму од 120.000.— динара, а која сума да јој се исплати приликом венчања, са разлога: „У погледу одређивања издржавања Срески суд није надлежан да ово питање расправи у ванпарничиом поступку, јер је Е. пунолетна, те нема места примени §-а 264. ванпарн. пост. тим пре, што се томе противио жалилац. Због овога нападнути закључак је у овом делу укинут као ништаван. II. Што се тиче одређивања опреме, суд налази, да овом праву Е. има основа у §-у 397. друга реченица грађ. зак. који говори о удомљењу женске деце — чл. 27. увод. зак. за ванпар. пост., па је с обзиром на имовно стање масе онако како је оцењено у нападнутом закључку ову опрему одредио на 120.000.— динара као пристојну. У погледу мираза, суд је нападнути закључак преиначио а одбио захтев Е. јер право на мираз не постоји нити има основа у грађ. зак. па се због тога у овом случају не може применити за мираз § 265 ванпар. пост. с обзиром на пропис чл. 27 увод. зак. за ванпар. пост. Рекурсни навод да Срески суд није надлежан за одређивање опрема не стоји, јер је по §-у 265 ванпарн. пост. надлежан Срески суд опште месне надлежности обавезника, који је у овом случају одлуку и донео у ванпарничном поступку, а не као старатељски. Не стоје ни остали рекурсни наводи са разлога изнетих у нападнутом закључку. Вештачка процена заоставштине није потребна, пошто је стање и вредност исте позната и цењена у поступку расправе заостаз.штине и утврђено онако, као што је изнета у нападнутом закључку". По рекурсу учеснице Е. А. Касациони суд у Београду закључком од .22. јануара 1938 године Рек.—660 потврдио је закључак Окоужног суда са разлога: ,,Неоснован је навод учеснице Е. А. у ревизијском рекурсу, да Окружни суд у Скопљу, као рекурсни суд, није могао укинути закључак среског суда у целости, када је постојао само рекурс наследника Леона, док остали наследници нису уложили правни лек. Ово због тога што и ванпарнични суд у смислу §-а 2. ван. парн. пост. по службеној дужности мора пазити да не прекорачи границе своје надлежности, те кад је Окружни суд у Скопљу правилно нашао, да за одређивање издржавања и мираза није био надлежан старатељски суд, с обзиром на § 264. ван. пост. који предвиђа надлежност старатељског суда само за одређивање издржавања малолетиим наследницима, — онда без обзира на то, што су други наследници признали учесници Е. право на издржавање и мираз, рекурсни суд је правилно поступио када је укинуо закључак Среског суда у оном делу, којим је расправљено о ствари која је изузета из надлежности ванпарничног одиоско старатељског судије. Чињеница пак, што остали наследници нису поднели рекурс против закључка Среског суда, не разрешава дужности рекурсни суд да цени надлежност, јер ванпарнични суд не може постати надлежним за оне ствари, које су изузете из његове надлежности, баш и да би постојао споразум странака у том смислу — § 21 (2) ван. пост. Не стоји такође ни рекурсни навод о погрешној правној оцени ствари у погледу одлуке суда, да учесница Е, нема право по Грађанском закону на мираз, јер по нахођењу Касационог суда, кћери умрлога немају право да траже мираз од наследника, већ само уживање, издржавање и пристојно удомљење — § 397. грађ. зак. Позивање учеснице Е. на пропис §-а 265 ванпарн. пост. неумесан је, јер примени овог прописа има места само у колико по Грађанском закону има обавезе за давање мираза § 27. ванпарн. пост., па како према изложеном наследници по нашем Грађан. закону такве обавезе немају, то ни учесница Е. ово право не може са успехом истицати, нити тај њен захтев има основа у §-у 265. ван пост. Најзад, неоснован је и рекурсни навод у погледу висине спреме, јер по нахођењу Касационог суда, с обзиром на вредност целокупне заоставштине, досуђена сума од 120.000.— динара преставља правичну обавезу наследника и браће за спрему њихове сестре и саобразно је постојећим обичајима — § 397. грађ. зак.".