Бранич

492

пају. Али, ако би ипак и даље остало какве сумње у погледу тога, не би било излишно утидати, да се једним законским тумачењем ова одредба из тач. 6. т Гте § 132. Грпп. протумачи тако, да се иста односи само на парничне радње ван рочишта одређених за усмену спорну расправу, како би се на тај начин избегло неједнако тумачење и примена, и отклонила свака таква сумња и штетна последица тога. Поштована господо! Можда би требали да овде и завршимо ово излагање. Али, како би се против друкчег схватања и решења овог истакнутог питања могли, по мом мишљењу, које не мора да буде без замерке, навести и неки други разлози, који су донекле у вези и са самим позивом и угледом адвокатског реда и адвокатуре уопште, посебице са Вашим професионалним интересима, то на лазим, да би одговор на постављено питање, нарочито с обзиром на место где се ово предавање држи, без упознавања и са тим разлозима, о с т а о к р њ. Стога, ћу покушати, са вашом дозволом, да се са тим разлозима у најкраћим цртама упознамо. Још у уводу овог предавања ја сам напоменуо, да су ме за ово предавање, поред осталих разлога, инспирисали и разлози, које су г. г. адвокати преко реферата г. Живадиновића, 18 ) употребили противу установе заступника странака у новом Грпп. који не припадају реду адвоката, додајући, да би се ти исти разлози могли успешно употребити и противу схватања, да адвоката може заменити на расправним рочиштима пред среским судом и намештеник његове канцеларије, који није правник. Ти разлози, по г. Живадиновићу, које ја у потпуности прихваћам, јесу у главном ови: „Парничари који су свесни своје неспособности да лично воде спор још од давнашњих времена обраћали су се за помоћ лицима која се баве заступањем странака пред судом- Али у своме избору заступника, странке се нису увек задржавале на адвокатима, већ су се често обраћале људима који су се, као бивши општински чиновници или шпекуланти, бесправно бавили адвокатским пословима. Ангажовање ових људи као заступника, није за странку престављало никакву корист у погледу правне ствари, сем што је била поштеђена да се не сретне са другом парничном странком пред судом. Наравно, да њихово заступање није ни за судове престављало добит, већ напротив штету, јер се њихова вештина није састојала у познавању закона, већ у разним недозвољеним радњама које су сметале уредан ток расправе — парнице. А сем тога, иако се установа слободног заступања странака правда између осталог и тиме, што је поступак код среских судова једноставнији, ипак по мишљењу творца овог реферата, које је сасвим оправдано, не стоји овај разлог. Јер, прво, не стоји чињеница да је поступак много једноставнији пред среским судом, пошто и овде постоје пресуде због изостанка и овде постоје §§ 260. и 576. Грпп., затим прописи о строгим роковима итд., што је све за странку — лајика — толико компликовано

и ) Ђранич, св. за мај 1937, стр. 205—220.