Бранич

504

„Б Р А Н И Ч"

заједница између тужиље и туженика престала, и да је за раскид њихове брачне везе тужиља повела бракоразводну парницу, као и то да је до тога дошло кривњом туженика. Јер тужени је признао да жена одвојено од њега живи а љубавним писмима, које је он писао некој госпођици В., доказана је брачна неисправност туженога, услед које га је жена с правом напустила". По призиву тужене стране Апелациони суд у Београду пресудом од 16. јуна 1937. год. Пл. 534 потврдио је пресуду Окружног суда са разлога: „Не стоји призивни навод под 1) призива о погрешној правној оцени ствари, јер и призивни суд сматра, да је туженик по § 766. гз. дужан вратити тужиљи готов новац и ствари које је она као мираз донела пошто између њих као супружника не постоји фактична заједница. Истина да је у § 766. гз. прописано да муж има право уживати мираз докле брак траје у сили и важности, али ово се наређење има разумети тако, да муж има право уживати мираз само докле постоји фактичка брачна заједница између мужа и жене. Законитост и правилност оваквог тумачења § 766 гз. следује из самог циља мираза, јер када по § 416. и 760. гз. жена доноси мужу мираз ради лакшег живљења дакле ради подмирења заједничких потреба, онда је очигледно да је престанком заједничког брачног живота, престала и намена мираза па следствено томе и мужевљево право уживања мираза. Призивни разлог под 2) да је окружни суд погрешно установио, да је до раскида брачне заједнице дошло кривицом туженика, неумесан је, јер призивалац не наводи у чему се састоји погрешност те оцене, док се међутим из образложења побијане пресуде види, да је први суд своје уверење о наведеној чињеници засновао и стекао на разлозима изведеним у првостепеном поступку — § 368. гпп. Призивни навод, да је први суд пропустио да изведе доказе понуђене од туженика, ради утврђивања неверства тужиљиног и да у томе лежи недостатак поступка, неоснован је, јер је окр. суд на расправи од 6. октобра 1936. г. закључком одбио извођење тих доказа и заступник тужеников није учинио замерку на тај доказни закључак, па је стога изгубио право да по том основу приговара мањкавости првостепеног поступка — § 260. гпп. У осталом призивни суд сматра, да за правилно пресуђење овога спора није од утицаја чињеница, чијом је кривицом од супружника дошло до раскинућа фактичне брачне заједнице и одвојеног живота, пошто право жене на повраћај мираза по § 766. гз. зависи само од постојања фактичне брачне заједнице између супружника. Не стоји ни призивни навод под 3), о погрешној оцени доказа у погледу постојања споразума између туженика и оца тужиљиног, по коме је туженик примљен мираз у 50.000 дин. имао утрошити за набавку ствари означених под 3) и 5) одговора на тужбу, јер је први суд, ценећи изведене доказе, а са разлога изнетих у побијаној пресуди правилно нашао, да није постојао никакав споразум између туженика и оца тужиљиног о обавезном куповању ствари од новца примљеног у мираз. Сем тога, туженик нити наводи да су означене ствари купљене на тужиљино име, а да би се могле сматрати као њено миразно добро, нити је зато понудио и поднео доказе. То пак што је туженик, по његовом тврђењу наведене ствари, сем радио апарата, купио после ступања у брак са тужиљом баш и под претпоставком да их је он набавио новцем примљеним у мираз, без значаја је и утицаја на тужиљино право повраћаја мираза у 50.000 динара, с обзиром на мужевљево право да примљене новце у мираз може потрошити, као и његову обавезу да је дужан повратити жени мираз У случају престанка фактичне брачне заједнице — § 766. гр. зак. Према томе, и како је утврђено, да је туженик примио у мираз од оца тужиљиног поред кућевних ствари побројаних у тужби и 50.000 дин. у готову, и како је жена по § 760. гр. зак. сопственик мираза без обзира на то да ли је миразно добро било њена сопственост или га је она од кога добила, то призивни суд сматра, да је окружни суд правилно утврдио, да је туженик обавезан да тужиљи поврати мираз онако како га је примио". По ревизији хУ жене стране, Касациони суд у Београду пресудом од 3. јуна 1938. год. преиначио је пресуду Апелационог суда и тужиљу одбио од повраћаја мираза са разлога: