Бранич

506

,Б Р А Н И Ч"

Туженик Б. Ш. изложила је следеће стање ствари: Признаје да је штета причињена, али за исту није одговорна Ш. Ауто тужене Ш. терао је П. Љ. који као шофер у служби туженика скоро 20 месеци имао је прописну возачку исправу и за то време ни једном није реферисан, нити је починио како дело, због чега би се могло сматрати да је био обесан и рђав возилац. Поменути Љ. као стручно лице у см. §§ 810. и 811. грађ. зак. одговоран је само за причињену штету а не његов властодавац Б. Ш. Тужба ничим није доказала да је тужена Ш. својом противправном радњом нанела штету тужиоцу, те стога тражи да суд одбије тужиоца од свог тужбеног тражења. Тужено друштво „С." пориче наводе тужбе о одговорности туженог друштва на накнаду штете, јер је у исто време први туженик у односу јемства за накнаду штете, а то је јемство условљено уговорним клаузулама, као што се то види из приложене полисе, а одговорност туженог друштва према тужиоцу отпада. Стога предлаже да се тужилац одбије од свог тужбеног тражења према туженом друштву „С." Проведен је доказ испитом сведока и исказ истог нзложен је на записнику од 30. јуна 1937. год. По завршеној усменој расправи, а по оцени свих доказа понуђених од парничара у смислу § 368. гр. п. п. суд је нашао: 1) Утврђено је да је дошло до судара између теретног аута тужене Ш. и оштећеног аутомобила тужиоца означеног дана у тужби, и да је том приликом тужиочев аутомобил оштећен. Та околност није спорна међу странкама. Спорно је питање међу странкама, да ли је за ову штету одговорна тужена Ш. и О. д. „С." у Б. или није. Претходно је потребно било утврдити, ко је одговоран и крив за судар аутомобила — тужилац или шофер тужене Ш. У том циљу саслушани су сведоци понуђени од стране парничара и испитом истих и то сведока П. И., Ф. Ј., Р. М., А. Д. и С. Љ., који је возио ауто непрописном брзином и непрогшсном страном. Пошто је суд решио ово питање као прејудицирано онда се упустио у расправу оспореног питања одговорности туженика за накнаду штете тужиоцу, па је нашао да је тужена Ш. одговорна за накнаду штете за оштећени аутомобил тужиоца. Овакво своје уверење суд је стекао на основу следећих чињеница. Што се шофер П. Љ. чијом је кривицом дошло до судара са аутом тужиоца, налазио у служби тужене Ш. као шофер теретног аута, а није имао прописне возачке дозволе за вожњу теретних аутомобила у 1936. год. кад се судар десио, већ је имао дозволу за вожњу путничких аутомобила. Ово је сам сведок П. Љ. признао пред судом. Како пом. шофер тужене Б. Ш. није имао прописну дозволу за вожњу теретних аутомобила и поред тога га је тужена Ш. држала у служби и ако је то морала да зна, то је иста одговорна за дело лица које је без исправа било у њеној служби и неспособно за посао који му је поверен и другога оштетио у см. §§ 810. и 811. грађ. зак. Тужено пак друштво „С." не може за штету да одговара нанету од лица, које се је налазило у служби тужене Ш. и ако је оно туженој Ш. имало да одговара за осигурану суму са разлога што је ово друштво у уговорном односу као јемац са туженом Ш. и за њега је тужилац треће лице §§ 21, 31 и 800. гр. зак. Суд је усвојио захтев тужиоца у погледу висине штете, јер је иста одмерена од стране вештака код истражне власти на записнику од 1. септембра 1936. год. Бр. КНО 1151/36. који има важност јавне исправе § 385. гр. п. п." По призиву тужене Ш., Апелациони суд у Београду пресудом од 27. децембра 1937. год. Пл. 1749 потврдио је пресуду Окружног суда са разлога' „Призивни навод под 1) као да овде има места примени § 87. зак. о чин. по аналогији, јер Је у питању Б. Ш, те да без тужбе противу туженика не може ни Ш. одговарати — неумесан је са разлога, што је ово призивни навод те као такав недопуштен, а Б. Ш. је уредно представљена пред судом.