Бранич

СУДСКА ПРАКСА

507

Навод под 2) неумесан је, јер је суд првог степена из утврђеног чињеничног стања утврдио, да је крив шофер Ш. што је до судара дошло. Исто тако је неумесан и призивни навод, да Ш. не одговара са разлога, што је кола терао стручни шофер. Ово са разлога што тужена Ш. пред првим судом ничим није доказала, да је њен шофер имао све стручне услове, да му се могу поверити теретна кола, која је терао, нити је утврдила, да су њена теретна кола била исправна, нити да су у опште била регистрована као исправна за вожњу за 1936. год. Приговор о величини штете неумесан је, јер је суд утврдио висину на основу изведених доказа истражних власти". По ревизији тужене Ш. Касациони суд у Београду пресудом од 6. јуна 1938. год. Рев. 582 потврдио је пресуду Апелационог суда са разлога: „Ревизијски навод да стоји погрешна правна оцена ствари и погрешна примена материјалног права на утврђено чињеничко стање са разлога што- суд није имао у виду § 87. зак. о чинов. при оцени одговорности за причињену штету, који се у недостатку посебних прописа у смислу § 8. и 10. гр. зак. има применити, јер тужена Ш. не може у овом случају одговарати пре но што је тужен њен орган, неоснован је зато што је одговорност властодавке Б. Ш. заснована на посебним прописима §§ 810. и 811. гр. зак. према којима је ова увек одговорна за причињену штету свога намештеника, кога би држала на основу непрописних исправа, а за шофера тужене Ш. утврђено је, да није имао прописну дозволу за вожњу теретних аутомобила — дакле није био стручно лице. Стога по нахођењу Касационог суда не стоји ни погрешна правна оцена ствари ни погрешна примена односно непримена материјалних законских прописа, на према томе ни разлог за ревизију из т. 4. § 597. гр. п. п. на који се ревизија тужене Ш. позива. Према томе кад је утврђено, да се пресуда призивног суда оснива на доказима и на закону неоснован је и други ревизијски навод да стоји нротивуречност пресуде са списима, и да је иста основана на претпоставкама. Наводима ревизије да су искази испитаних сведока пред првостепеним судом ирелевантни за пресуђење овога спора и осталим, не истиче се повреда из тач. 2. и 3. § 597. гр п. п. већ се као ревизијски разлог наводи погрешна оцена доказа и на тај начин се побија утврђено чињенично стање, што је у смислу § 597. гр. н. п. недопуштено у ревизијском поступку, Најзад недопуштено је и побијање висине штете у ревизијском поступку кад је ова путем судских вештака утврђена, као што је овде случај о чему су доказ списи бр. КНО 1151/36. а сам приговор на који се ревидент позива односи се само на сведоке а не и на извођење овога доказа пред расправљајућим судом". Примени прописа § 928. а) грађ. зак., који предвиђа специјалну краћу застарелосг од опште, има места само у случају ако радник погођене послове сам ради, у противном има места примени општег прописа о застарелости из § 930. а) гр. зак. (Закључак Касационог суда у Београду од 9. септембра 1938. год. Рев. 758/38.). У правној ствари тужиоца Ђ. Н. прогиву туженика Б. Л. због дуга, Срески суд за град Београд пресудом од 27 новембра 1936. год. П. 1380/34. осудио је туженика на плаћање спорног дуга са разлога: „Тужилац је у тужби и на рочиштима навео, да му је тужени остао дужан 1.300 дин. од награде за шивење два одела, која је туженоме шио у 1926. год. од тужениковог материјала. Туженик је оспорио потраживање наводећи да је он тужиоцу исплатио све што му је био дужан, а поред тога истакао је приговор застарелости. Изведени су докази предложени од странака и резултат тих доказа унет је у расправни записник бр. лист. 9. и 12. Ценећи изведене доказе преслушањем странака без заклетве суд је дошао до уверења да је тужени заиста остао дужан тужиоцу утужену суму, јер туженик ничим није могао доказати, да је тужиоцу исплатио целокупно потраживање изговарајући се да је признанице изгубио. Овакво уверење суд Је стекао на о.снову исказа тужиоца, кој.и је својим држањем дао повода да му суд