Бранич

508

,Б Р А Н И Ч"

поверује поготову што тужени у својим тврђењима пред судом није био много категоричан. Због тога је суд тужиоцу и поклонио веру. У колико се тиче приговора застарелости, суд је нашао, да у конкретном случају нема места позивању на застарелост из §§ 928. и 928 б) гр. зак. и ако ово потраживање потиче из уговора о најму, на који се у главном такође примењује кратка застарелост из ових законских прописа. Застарелост из § 928. а) односи се на уговоре о најму само за наплату плате слугу, раденика, надничара, учитеља, који се месечно погађају, као и на право потраживања онога што су ови приликом извршења посла издали и т. д. а из § 928 б) лекари и хирурзи за посете, операције и лекове, тужба других мајстора и учитеља због плате за учење, и тужба слугу који се на годину погађају и т. д. али ни у ком случају на потраживање мајстора-занатлије за рад око израде одела, јер се овај рад не може подвести под рад надничара. Пропис § 928. а) бр. 3. говорећи о застарелости тужбе радника и надничара за наплату наднице или уговорене плате претпоставља расправу обичних најамних послова, краћег рока у облику физичких чисто личних радова, док у категорију ових радова, као што је већ истакнуто, не могу доћи и мајстори кројачи од којих се тражи призната мајсторска способност и већа материјална одговорност". По призиву туженика, Окружни суд за град Београд пресудом од 25. јануара 1938. год. Пл. 476/34. преиначио је пресуду Среског суда и тужиоца одбио од тужбеног захтева са разлога: „Сагласним казивањем парничних странака, утврђено је, да је тужилац у 1925. год. шио туженику два пара одела, од тужениковог материјала штофа, те да је дакле, тада, био између тужиоца и туженика закључен један уговор о најму у см. § 706. гр. зак. — 362. грпп. Тужилац је тужио туженика и тражио, да му овај плати дин. 1300,наводећи, да му тужилац ову суму дугује као награду за рад на сашивеним горњим оделима. Па кад је туженик побијајући ове наводе тужиоца истакао и приговор застарелости права наплате, онда се спорни случај има расправити и решити по § 928. а) гр. зак. по коме тражбине парничара застаревају, за шест месеци од дана свршеног посла. Појам надничара разуме се у ширем смислу, пошто је тужилац израдио одело од материјала тужениковог, те је дакле, он само у посао уложио своју радну снагу, што чини и суштину, у главном, уговор о најму. Па како је тужилац своју тужбу поднео после истека рока од шест месеци дана, од дана када је одело израдио и предао туженику, када му је овај био обавезан рад и илатити — § 712. гр. зак. то је његово право на наплату истога у смислу горњег и § 949. гр. зак. застарило". По ревизији тужиоца, Касациони суд у Београду закључком од 9. септембра 1933. год. Рев. 758. укинуо је обе пресуде првог и призивног суда са разлога: „Основан је ревизијски разлог из тач. 4. § 597. грпп., јер погрешно призивни суд налази, да се појам надничара из § 928. а) грађ. зак. може и шире тумачити, и да се питање о застарелости тужбеног захтева има расправити по пропису § 928. а) грађ зак. само зато, што је тужилац, према утврђеном чињеничком стању, одело израдио од материјала тужениковог, те је у посао уложио само своју радну снагу. Ово стога што пропис § 928. а) грађ. зак. предвиђа специјалну краћу застарелост од опште, те стога претпоставља изузетак од општег правила по коме облигациони дуг застарева за 24 године, па се стога као изузетак има најуже тумачити и применити само на оне случајеве, за које је предвиђен. Према томе, и на питање о застарелости овог тужбеног захтева наведени законски пропис би се могао применити само у случају, ако би било утврђено, да је тужилац радник т. ј. да погођене послове ради сам, а да нема најмљене раднике или помоћнике, који за њега раде у ком се случају он појављује као предузимач. У противном питање о застарелости тужбеног захтева имало би се расправити по општем пропису о застарелости § 930. а) грађ. зак. Како пак наведена чињеница у пресудама првог и призивног суда није утврђена, то Касациони суд уважавајући ревизију тужиочеву због погрешне правне оцене призивног суда, није могао преиначити пресуду призивног суда, већ је на основу § 604. од 7,У грпп. укинуо пресуду првог и призивног суда и предмет вратио првом суду на нову расправу и одлуку".