Бранич

СУДСКА ПРАКСА

509

Уговори о избраном суду закључени са државом, како пре тако и после ступања на снагу Закона о државном рачуноводству, немају правног дејства, пошто по § 24. зак. о држ, рач. све спорове са државом могу судити само редовни судови. (Пресуда Касационог суда у Београду од 16. јуна 1938. године. Рев. 571). У правној ствари тужиоца Е. А. К. и Комп. противу Државе К. Ј., због утврђења важности уговора о избраном суду, Окружни суд за град Београд пресудом од 2. новембра 1937. године, одбио је тужиоца од тужбеног захтева са разлога: „Неспорно је међу странкама, да је Мин. шума и рудника склопило закључак — уговор са тужилачком фирмом од 1. маја 1934. године под Р. бр. 3819/34. о продаји жељезне руде из државних рудника у Љубији и Варешу у количинама и под условима изложеним у истом закључку који је приложен уз тужбу. Поред осталог у т. 12. овог закључка предвиђено је, да се за расправу спорова из тога уговора обе стране подвргавају пресуди избраног суда. Предвиђен је и начин избора судија. Између странака избио је спор око извршења поменутог закључка, те је тужилачка фирма хтела да тај спор расправи пред избраним судом како је тачком 12. закључка предвиђено. Стога је изабрала судију и име његово саопштила Мин. шума и рудника позивајући да оно то исто учини са своје стране. Мин. шума и руда је такође изабрало и о томе обавестило тужилачку фирму актом својим IV бр. 5888 од 14. августа 1937. године. Међутим 2-5. августа исте године Мин. шума и руда актом својим IV бр. 6313 обавестило је тужилачку фирму да опозива са стране државе изабраног судију у спору који је настао између њих у погледу закључка Р-бр. 3819/34., из разлога предвиђених у § 24. зак. о држав. правобраниоштву. Тужилац налази да се у овом конкретном случају не може применити § 24. зак. о држав. правобраниоштву, већ да има места избраном суду у смислу т. 12. закључка који је склопљен пре доношења закона о држав. правобраниоштву. Стога је тражио да суд пресудом утврди да важи споразум о избраном суду, који је између тужиоца и тужене уговорен закључком. В. Бр. 3819/34. од 1. маја 1934. године и да у овом случају нема места примени § 24. зак. о држав. правобраниоштву. Државни правобранилац као заступник тужене државе оспорио је основаност тужиочевог тражења, наводећи да има места примени § 24. о држав. правобраниоштву и да настали спор између њих судити може само редован суд и да према томе нема места уговореном избраном суду. Узимајући у оцену тужиочево тражење, као и наводе обе стране суд је нашао, да је тужиочево тражење неумесно и неосновано са ових разлога: По § 24. зак. о држав. правобраниоштву, спорове са државом могу судити само редовни државни судови с обзиром на организациони карактер закона о државном правобраниоштву (види §§ 1—7). Одредба његовог § 24. јесте јавноправног карактера и има се применити на све спорове између појединаца и државе који буду настали после ступања на снагу истог закона. Да је одредба § 24. јавноправног карактера види се и из самог образложења које је дао надлежни министар уз предлог закона о држав. правобраниоштву, а то се види и из образложења уз § 24. где је поред осталог речено да је у § 24. нацрта предвиђено да спорове са државом могу судити само редовни грађански судови, јер ће на тај начин и државни интереси бити најбоље заштићени. У § 554. Зак. о држав. правобраниоштву предвиђено је, да ступањем његовим на снагу престају важити сви закони противни њему. Према томе, ступањем на снагу одредбе § 24. зак. о држ. правобраниоштву укинути су избрани судови за све спорове појединаца са Државом. Тако исто § 24. укинуо је и 17. отсек седмог дела грпп. пред избраним судовима (§§ 672.—695. грпп.), пошто су то законске одредбе као ранијег датума од закона о држав. правобраниоштву у колико се тиче спорова са Државом. Са ових разлога судови који су законом укинути и забрањени за извесну врсту спорова не могу ни присвајати ни судити те врсте спорова. Неуместан је навод тужиочев, да се пропис § 24. не може применити на уговор закључак Р. бр. 3819/34., који је закључен пре доношења закона о држав. правобран. т. ј. да не може имати повратне силе, нити се прости-