Бранич

510

,Б Р А Н И Ч"

рати на правне односе раније засноване уговором. Према уопште усвојеној правној доктрини закон може имати повратне силе и на већ засноване правне односе када су у питању јавно правни интереси и када се не дира у стечена права, мада новија законодавства често из јавноправних интереса дирају и у сама стечена права пошто у садањем уставу нема чл. 36. устава из 1903. године. Напред је изложено да је одредба § 24. донета у јавно правном интересу. Остаје питање повратности закона у погледу стеченог права на које се тужилац позива ослањајући се на § 7. грађ. закона. И под претпоставком да ни законске одредбе јавно правног карактера не могу дирати у стечена права, у овом конкретном случају не постоје никаква тужиочева стечена права која би применом § 24. била повређена. Одредба § 24. не тангира никакав материјално правни тужиочев интерес нити вређа неко његово стечено право у материјалном погледу. Одредба § 24. за тужиоца има један само процесуално-правни а не материјално-правни значај, и то за процес који је у моменту доношења зак. о држав. прав. био само у ишчекивању, у надању. Навод тужиочев, да пом. § 24. не може имати повратне силе с обзиром на одредбу § 7. граћ. зак. неуместан је, како са напред наведених разлога тако и са разлога што се одредба § 7. односи на материјалноправне одредбе грађ. зак., јер се у § 7. грађ. зак. каже: „Закони ови (т. ј. грађански) немају повратне силе". Сем тога одредба § 7. грађ. зак. нема уставно-правни карактер те да законодавна власт при доношењу нових закона, не сме дирати у стечена права. У данашњем Уставу нема одредбе која је постојала у чл. 36. устава из 1903. године, који је предвиђао, да нови закони нема повратне силе на штету права стечених ранијим законима. У осталом напред је означено да у овом конкретом случају и нема стечених права. Неумесно је позивање тужиоца на § 676. грпп. са разлога напред наведених, са којих је суд и донео овакву пресуду." По призиву тужилачке стране, Апелациони суд у Београду пресудом од 10. јануара 1938. године Пл-2062, потврдио је пресуду Окружног суда са разлога: „Не стоји призивни навод тужилачке стране, да се поврагна сила закона као изузетак од општег правила, не претпоставља већ мора бити изрично у закону наређена. У § 24. зак. о држав. правобран. изричито је речено: „спорове са Државом могу судити само редовни државни судови". Овај законски пропис је и данас на снази и спада у ред јавно правних прописа који као такви имају повратну силу, за које није потребно да у закону изричито буде наглашено, јер се то по самој природи закона претпоставља и подразумева. Овим законским прописом Држава прописује надлежност судова за једну одређену врсту спорова, и као процесно правни пропис обавезан је за свакога, јер је донет у општем интересу и обухвата све правне односе који су настали пре доношења истих законских тшописа. Исто тако не стоји ни призивни навод да одредба § 24. зак. о држав. правобран. не претставља јавно-правни интерес, јер ступањем на снагу овог прописа укинути су избрани судови за све спорове по.јединаца са Државом, пошто су ти прописи доцнијег датума од зак. о држ. правобраниоштву. Пропис § 24. зак. о држав. правобраниоштву је закон о организацији и надлежности судова и као такав јавни пропис и има повратну силу. Исто тако не стоји ни призивни навод да применом § 24. зак. о држав. правобран. се дира у материјална права тужиочева, јер да ли ће тужиоцу судити редован или избрани суд без утицаја је на материјално право тужиоца и право које тужилац има по уговору признаће му и редован суд." По ревизији тужилачке стране, Касациони суд у Београду пресудом од 16. јула 1938. године Рев. 571. потврдио је пресуду Апелационог суда са разлога: „Тужилачка страна преко свога пуномоћника напада пресуду призивног суда, у целости због погрешне правне оцене ствари — § 597. т. 4. грпп., наводећи као разлоге, да пропис § 24. закона о држав. правобран. нема повратне снаге, и да овим прописом не може бити измењена уговорена надлежност избраног суда, када је уговор о избаном суду закључен пре ступања на снагу Закона о држав. правобр. По оцени ових ревизијских навода, Касациони суд .налази, да су исти неосновани и то са ових разлога: