Бранич

СУДСКА ПРАКСА

529

нудне управе, са оних разлога које смо навели под 2. ових напомена. Поверилац ће дакле, уз акт тражења принудне управе земљораднику морати увек да поднесе и уверење у смислу § 471. г.с.п. Секретар занатлиског удружења и окружног одбора занатлнских удружења није државни службеник у смислу § 14. т. 3. к.з.а утаја коју он изврши ни.је дело из § 319. к.з. већ дело из § 318. к.з. (Пресуда Касационог суда у Београду Кре. 579/38. од 30. априла 1938. г.). Државно тужиоштво у Смедереву оптужило је Окружном суду у Смедереву Р. Ј. секретара занатлиског удружења и окружног одбора занатлиских удружења у Смедереву, зато што је у времену од јуна месеца 1936. г. до почетка јула 1937. г. са више својих радњи утајио овим установама укупну суму од преко 1000 дин. Тужиоштво је дело квалификовало као утају у службеној дужности из § 319./1. к. з. Окружни суд у Смедереву усвојио је ову квалификацију, и пресудом Кзп. 411/37. од 14. марта 1938. г. осудио оптуженог на казну робије од 1 године и 2 месеца и две године губитка часних права. По ревизији браниоца Касациони суд у Београду пресудом Кре 579/38. од 30. априла 1938. г. поништио је ову пресуду Окружног суда и изрекао своју пресуду, којом је оптуженог за дело из § 318./П. к. з. осудио на строги затвор и губитак часних права као у првој пресуди, налазећи да је Окружни суд погрешно применио материјални закон нашавши да у радњи оптуженог стоји дело из § 319. од. 1. кз.: „Ово стога, што оптужени Р. ово дело није извршио у својству државног службеника у см. § 14. т. 3. кз. јер оптужени нити је у државној служби по закону о чиновницима и осталим државним службеницима грађанског реда, нити је у служби какве државне и самоуправне власти, нити врши по законском овлашћењу какву трајну или привремну јавну службу. Према томе пошто недостаје један од битних елемената дела. из § 319. од. 1. кз. да је оптужени у својству државног службеника дело извршио, то је Окружни суд и представљену кривичну радњу оптуженог погрешно квалификовао". Напомена. Одлука нам не изгледа правилна. При њеном доношењу изгубљено је из вида: а.) Занатлиска удружења и њихови окружни одбори постоје не због жеље њихових чланова да имају удружење, већ због тога што по закону о радњама мора да постоје. Њих је закон установио. б.) Та су удружења по закону принудна. Сваки занатлија мора да буде учлањен у своме удружењу. Лица која обављају радњу на основу дозволе или овлашћења не могу чак добити ни дозволу ни овлашћење докле се претходно не упишу у занатлиско удружење (§§ 354., 355., 358./4. зак. о радњама). Оно је у толикој мери принудно да чланство у њему не може престати ни на који други начин до престанком радње или стечајем (Ж 359. ст. 3. зак. о рад.). в.) Удружење има једну чисто јавну функцију што се види из § 362. з. о радњ. где су у 14. тачака набројане дужности удружења. То се још боље види из § 382. по коме буџет удружења мора да предвиђа све потребне расходе а у првом реду расходе потребне за обављање оних послова, на које овај закон удружење обавезује". Дакле удружење отправља задатке које му закон ставља у дужност. У коликој мери удружење врши јавну службу види се из § 368. з. о радњ. по коме удружење може да изриче дисциплинске новчане казне према својим члановима до 1.000 д. чију принудну наплату врше опште управне власти првог степена. Исто то по § 381. з. о радњ. важи и за принудно наплаћивање чланских улога. Занатлиски окружни одбори исто су тако установљени законом о радњама (§ 356). Као што су занатлиска удружења принудна за занатлије, тако су занатлиски окружни одбори принудни за занатлиска удружења. И њихове су дужности јавне (§ 392. ст. 4.). Каква је улога секретара у занатлиском удружењу види се из § 367. ст. 5. који гласи: „За удружење пуноважно потписују и обавезују га својим потписима председник удружења са једним чланом управе или с е к р ет а р о м". Дужност секретара окружног одбора предвиђена је у § 392. ст. 5. где је прописано: „Окружни одбор постављаће за вођење послова административног секретара кога потврђује комора".