Бранич

вечите робије која као и казна смрти аисорбује мање казне па и новчану казну. (Пресуда Касационог суда у Београду од 7 априла 1933 год. Кре. 252) од Јована Д. Смиљанића — — — 24) Призив противу дресуде Среског суда може се заснивати само на новредама закона наведеним у пропису тач. 2 § 393 крив. суд. пост., а не и на повредама формалног закона из тач. 3 § 336 крив. суд. пост. које су гговреде изостављене за пресуде среских судова. (Пресуда Касационог суда у Београду од 15 јуна 1933 год. Кре. 427/4) од Јована Д. Смиаанића — — — — — — — — — — 25) Покушај кривичног дела из § 250 крив. закона кажњив је само у случају кад кривична радња потпада под одељак Н истог зак. прописа, а не и под одељак I истог закона. (Пресуда Касационог суда у Београду од 22 јуна 1933 год. Кре. 500/4) од Јована Д. Смиљанића — — — — 26) Нема нужне одбране, кад учинилац изврши кривично дело умишљајно после извршеног напада на његову имовину; нити пак има прекорачење исте, пошто му је нраво на заштиту имовине престало. (Пресуда Касациоиог суда у Београду од 23 јуна 1933 год. Кре. 346) од Јоваиа Д. Смиљанића — — — — — — — — — — — 27) Кад оправдање ревизије не садржи ревизионе наводе, и ако је странка означила да стоји повреда материјалног закона, већ иста садржи све елементе правног лека — призива, онда је окружни суд дужан да такву ревкзију у смислу § 341 тач. 2 ксп. одбаци као неблаговремену. (Решење Касационог суда у Београду од 1 септембра 1933 год. Кре. 610) од Јована Д. Смиљанића — — ——* 28) Пропис § 151 Закона о шумама има се применити само у случају кад је кривична радња — сеча дрва извршена у каквој шуми а не и на њиви приватног тужиоца. (Решење Касационог суда у Београду од 4 септембра 1933 год. Кнб. 98) од Јовака Д. Смиљаннћа — — — —т — — 29) Заблуда у личности, ерор ин персонам, ниуколико ие може утицати на саму правну квалификацију кривичне радње, пошто је и у оваквом случају код учиниоца умишљај управљен на лишење живота, дакле на повреду једног правно заштићеног добра, — живота. (Решење Касациоиог суда у Београду од 8 фебруара 1934 год. бр. Кре. 32/34) од Јована Д. Смиљаиића — — — — — — — • 30) По § 311 од. II к. з., ако је предмет клевете кривично дело, које се гони по службеној дужности, а правноснажна одлука по том кривичном предмету не постоји, поступак за дело клевете одлаже се, док се поступак по делу, које је предмет клевете, правноснажном одлуком не оконча. (Пресуда Касационог суда у Београду од 22 фебруара 1934 год. Кре. 68) од Јована Д. Смиљанића — — — — 31) Пропис § 24 крив. зак. дозвољава нужну одбрану ради одбране сваког правног добра, па и кад је у питању телесни интегритет односно здравље, под условом да буду испуњени сви реквизити за постојање нужне одбране. (Решење Касационог суда у Београду од 22 августа 1934 год. Кре. 544/2) од Јована Д. Смиљанића — — — — — 32) Трајно унакажење леве руке, као важног дела човечијег тела, претставља кривично дело из § 178 тач. 4, а ие дело из § 178 од. I крив. зак. (Решење Касационог суда у Београду од 3 октобра 1934 год. Кре. 768/2) од Јована Д. Смиљанића — — — — — — — — — — — — 33) За примену прописа § 319 крив. зак. тражи се да је утају извршио државни службеник вршећи јавну службу а не и то да му је благајничка служба поверена. (Решење Каса-