Бранич

„Б Р А Н И Ч"

с тим да му мора остати 3000 дин. годишње. Наиме, по § 251. изврш. пост. кад је у питању извршење на принадлежностима ради наплате издржавања, које тражиоцу извршења припада по закону, онда је изузета од извршења само половина оног прихода, који се по § 245. Ип. не може узети у извршење. Како се по § 245. Ип. могла узети у извршење само 1/3 принадлежности, осим додатка на скупоћу, личног и породичног с обзиром на § 33. фин. закона за 1938./39. год. то би по овом законском пропису остало изузето од извршења 2/3 принадлежности. Како је у конкретном случају у питању извршење ради обезбеђења издржавања, на које тражилац извршења има право по закону, то је онда изузета од извршења само половина ове суме, а то је 1/3 принадлежности према чему се у извршење може узети 2/3 принадлежности. Зато је Касациони суд уваживши рекурс тражиоца извршења, одлучио као у диспозитиву преиначивши само делимично закључак рекурсног суда тиме, што је дозволио извршење на 2/3 принадлежности". За спорове о утврђивању важности брака закљученог између супружника у римокатоличкој цркви, а који је одлуком старокатоличког Духовног суда разрешен, надлежан је грађански суд. (Закључак Касационог суда у Београду од 28. октобра 1938. год. Рек. 12). У правној ствари Ј. К. противу О. К., због установљења важности брака, Окружни суд за град Београд закључком од 28. септембра 1937. год. По. 379/37. одбио је приговор тужене стране о ненадлежности суда са рззлога: „Тужилац тужбом својом По. 379/37. од 7. маја 1937. год. припремним поднеском и на расправи преставио је: Да је 26 децембра 1925. год. склопио брак са туженом по римокатоличком обреду у цркви Криста Краља у Београду. У време склапања брака обоје су били римокатоличке вероисповести. Тужена О. је током 1936. год. прешла у старокатоличку веру и пред њиховим духовним судом у Београду повела бракоразводну париицу противу тужиоца, па је тај суд својом пресудом бр. 154/1937.—П.—46/1936. од 2. фебруара 1937. год. донео одлуку, да је брак између парничара склопљен 26. децембра 1925. год. разрешен и да се туженој О. дозвољава поновни брак у старокатоличкој цркви. За доказ сзојих навода позвао се је на писмене исправе и сведоке. Предложио је: да суд донесе пресуду, којом се брак парничара склопљен 26. децембра 1925. год. у римокатоличкој цркви у Београду оглашава још увек за снажан. Трошкове је тражио по трошковнику у року 15 дана под претњом извршења. Наводи да се тужена није могла развести у другој цркви када је у брак ступила као римокатоликиња. Тужена у своме одговору на тужбу истиче да се је она једино могла развести у сгарокатоличкој цркви када је прешла из римокатоличке и да је исти суд стварно надлежан за развод брака својих верних. Тужена у одговору на тужбу на првом рочишту као и на спорној расправи истакла приговор, правноснажно пресуђене ствари и ненадлежности суда. Суд је ограничио расправу на питање умесности и основаности истакнутих приговора у смислу § 356. у вези § 335. грпп. Упуштајући се у оцену питања умесности и основаности истакнутих приговора суд је нашао да исти не стоје са разлога: што се пред црквеним судом старокатоличке цркве није водио спор о томе да ли је закључени брак у римокатоличкој жупној цркви Криста Краља у Београду 26. децембра 1925. год. између парничара на снази или не, већ се то има расправити одлуком овог суда о главној ствари. Одлука суда о одбачају приговора ненадлежности овога суда за пресуђење ове правне ствари заснива се на пропису § 46. грпп. у вези § 99. грађ. зак. и уредбе од 7. децембра 1861. год." По рекурсу тужене стране, Апелациони суд у Београду Пл. 1781/34. закључком од 24. новембра 1937. год. преиначио је закључак бкружног суда и одлучио да за расправу овог спора није надлежан редовни грађански суд са разлога: „За доношење одлуке по тужбеном захтеву због раставе од стола и постеље нису надлежни редовни судови грађанског реда, већ католички духовни судови — § 73. грпп. § 6. у в. зак. за грађ. парн. пост. по коме остају на снази стари прописи Уредбе од 7. децембра 1861. год. у в. § 99. гр. зак. надлежни су грађански судови. У погледу материјалног закона имају