Бранич

'96

„Б Р А Н И Ч*

Па како је тужилац, у своме информативном саслушању на данашњој расправи признао да приликом склапања уговора о иајму, као ни за време трајања службе није уговорио са туженим друштвом ни број радних часова, ни накнаду за евентуални прековремени рад, а да му је тужена фабрика нанротив уговорену месечну плату редовно исплаћивала — § 362. грпп. то суд налази да је овим неумесност тужбеног тражења потпуно утврђена, па је све остале понуђене доказе одбио као сувишне — § 371. грпп.". По призиву тужиоца, Апелациони суд у Београду пресудом од 22. јануара 1938 год. Пл. 1922/37. потврдио је пресуду Трговачког суда са разлога: „Призивни разлог под 1) о томе: да је трговачки суд погрешно нашао: да је министар социјал. политике и народног здравља у својој одлуци Ст. бр. 23.565 од 19. маја 1931. год. дао аутентично тумачење § 3. Зак. о зашт. раденика, тако да је изједначио кочијаша са шоферима, те се као такви не сматрају помоћним особљем по Закону о заштити радника, у погледу одредбе о радном бремену, пошто ова лица не стоје у непосредној вези са организованим оадом предузећа, па и у погледу накнаде за прековремени рад — неумесан је зато, што и призивни суд стоји на гледишту да је у см. § 3. Зак. о заштити раденика, Министар соц. пол. и нар. здравља једини надлежан да даје објашњење по овом питању, а не Министар Трговине и индустрије, јер је пом. одлука Мин. соц. пол. Ст. бр. 23565 од 19. V. 1931. год. опште природе, а тужилац је шофер чија се служба уподобљава служби кочијаша у индустријском предузећу. У осталом ни Министар трг. ни Министар соц. пол. и нар. здравља ни једним законом нису овлашћени да од случаја до случаја посебно дају објашњење па следствено ни за овај случај који је зиђ јисНсе. Призивни разлог под 2) — да је погрешно налажење тргов. суда да тужилац нема права на прековремени рад, зато што није приликом уговора о најму, као ни за време трајања службе уговорио са туженим друштвом број радних часова — неумесан је, зато што Закон о зашт. радника штити у погледу радног времена и награде за прековремени рад, само оне раденике који стоје у непосредној вези са организованим радом предузећа — § 3. Зак. о зашт. радника. Њихов прековремени рад послодавац по самом закону, мора платити 50% више, од нормалног радног времена, сходно пропису § 10. пом. закона. Остали раденици, нити имају одређено максимално време, нити имају какво право на награду, ако баш и раде више од 8 час. дневно. То право би имали само у том случају, ако би награда за прековремени рад била нарочито уговорена. Како тужилац не спада у категорију раденика који по самом закону имају права на награду за прековремени рад, јер он не стоји у непосредиој вези еа организованим радом самог предузећа. Тужилац је пред судом признао, да никакав уговор са туженом страном о таквој награди није имао. Према томе пресудом првога суда тужилац је правилно одбијен од тужбеног тражења". По ревизији тужиоца, Касациони суд у Веограду закључком од 16. еемтембра 1938. год. Рев. 800 укинуо је обе иресуде са разлога: „Основан је ревизијски разлбг погрешне правне оцене — тач. 4 § 597. грпп. јер је погрешно призивни суд нашао да се тужилац као шофер туженог предузећа не сматра помоћним особљем по закону о заштити радника а према.одлуци Министарства соц. пол. и нар. здравља Ст. бр. 23565 од 19. маја 1931. год. Оза одлука протумачена је одлуком Министарства социјалне политике и нар. здравља Ст. бр. 45703 од 20. јуна 1938. год. којом је објашњено, да се шофери не сматрају помоћним особљем по закону о заштити радника у погледу одредаба о радном времену само онда кад послови које они врше нису у непосредној вези са органицованим радом предузећа како то предвиђа § 2. истог закона, а да се сматрају као помоћно особље кад послови које они врше имају веза са организованим радом предузећа. С т.ога је Касациони суд ува&ио ревизију због погрешне правне оцене али како у пресуди првог и другог суда нше утврђена чињеница да ли је у конкретном случају посао тужиоца био у непосредној вези са организованим радом туженога предузећа или не, т. ј. да -ли је радио као лични шофер сопственика предузећа или му је дужност била да вози теретни