Бранич

102

„Б Р А Н И Ч«

у Богатићу са почетком вежбе од 26. децембра 1938. год.; Радосаву Марковићу код адв. Алексе Луковића у Неготину са почетком вежбе од 13. јануара 1939. год.; и Радомиру Лазићу код адв. Чедомира Јоцића са почетком вежбе од 2. фебруара 1939. год. Одобрен је прелаз адв. приправницима: Др. Живојину Поп Коцићу од адв. Др. Ненада Грисогона код адв. Николе Војводића у Београду; Тодору Попадићу од адв. Миладина Вукомановића из Крагујевца код адв. Душана Илића из Краљева; и Михаилу Влајинићу од адв. Боривоја Каменовића код адв. Милоја Арсеновића у Београду. Избрисан је из именика адв. приправника Фаднл Маглајлић под 23. дец. 1938. год. по одјави принципала. Седиица од 15. фебруара 1939. год. Одобрен је упис у именик адвоката Др. Вјекославу Милетићу са седшптем у Београду. Одобрен је упис у именик адв. приправника: Синиши Аћимовићу код. адв. Др. Радивоја Воркапића са почетком вежбе од 13. фебруара 1939. год.; Зорану Будишину код адв. Стојана Продановића са почетком вежбе од 16. јануара 1939. год.; Андрији Милутиновићу код адв. Вељка Николића у Зајечару са почетком вежбе од 6. фебруара 1939. год.; Надежди Ристић код адв. Антуна Бојовића са почетком вежбе од 2. фебруара 1939. год.; Зарији Поповићу код адв. Др. Данила Грегорића са почетком вежбе од 29. октобра 1938. год.; и Војиславу Нешковићу код адв. Гвоздена Џелатовића у Јагодини са почетком вежбе од 8. фебруара 1939. год. Избрисан је из именика адв. приправника Алимпије Марковић под 16. јак. 1939. год. по одјави принципала.

ПРИКАЗИ Др. Никола Ђ. Симић: Смендова интеграциона теорија о држави и праву. Београд 1937. год. стр. 142 (теза). Писац горње расправе, која је презентована као докторска дисерта* ција на Правном факултету Београдског Универзитета, написао је до сада неколико веома запажених расправа из области јавног права, а горе цитирано дсло јавља се као крува његовог рада из ове правне дисцигиине. Писац је уложио доста труда око обраде своје тезе и ако је запослен у државној служби и ако може се рећи нема времена за научни рад. Али ипак он је нашао времена да се посвети и научном раду, и тако после дубоке студије о питању коме је посветио свој рад он је дао једно дело трајне вредности. Питање теорије о држави није обично правно питање, јер оно ни до данас није рсшено дефинитивно. Постоје разне теорије о схватању државе и права које су конструисане од научника познатих у науци о држави. У ове спадају поред Лабанда, Мајера, Дигиа, Слободана Јовановића, Јелинека, Келзена и т. д. и Сменд. Писац је на деталан начин, путем критичке анализе, приказао Смендову интеграциону теорију о држави и праву. На првом месту писац се бави разним методама у праву где спадјау: политичка (Блунчли), правна (Лабанд), правно - социолошка (Јелинек), чисто правна (Келзен), феноменолошка (Лит) и духовна (Сменд). После ове опште напомене о разним методама у Јавном праву писац из* лаже схватања о Држави и праву, питање које је и данас спорно. Питање шта је предходило право или држава решено је на разне начине у теорији Јавног права. Велики број писаца из ове научне дисциплине бавио се је овим питањем и дао различите закључке. О овом питашу се је бавио и Сменд чије гледиште писац детаљно аналише у своме горе поменутом делу. Писац нам на један прегледан начин излаже питање интелрационо-правно-уставне теорије чији су заступници у Јавном праву: Јелинек, Келзен и Сменд. На овом месту писац излаже питање: о Усгаву, државним органима, државним функцијама, државним формама и т. д. У трећем делу писац излаже разне критике о појму државе и права и' на њима се доста задржава. У своме доста опширном "закључку писац износи добре стране Смендове теорије о праву и Држави и изјашњава се за