Бранич

ПРИКАЗИ ' п3

исту. Најзад писац у своме закључку вели, између осталог: „Смендова интеграциона теорија, као социолошка, правна духовна и филозофска теорија, која обухвата све факторе државног живота, јесте позитивна и траЈна теорија о држави и праву, заснована на научној основи и стварности, без икакве тенденције с обзиром на дух времена када је постала, и на средину у којој је произишла". Као шго се види из овог нашег кратког приказа, питање о коме се говори у горе цитираној књизи г. Симића, спада у веома компликовано питање из области државно -правне теорије, те је појава ове књиге дооро дошла за даља изучавања питања која се односе на др»:аву и право. гад је веома солидан, а то се види из литературе коју је писац при изради своје књиге употребио. Др. Бор. Д. ПешровиП. О а 5 5сћ \уеиегЈ8сће 5{га*8езе1гћисћ. Негаизведећеп ипс! ег1аи{ег! уоп Рго {. Тћогшапп ипс! Рго{. Ог. А. V. р\егћеск, 2иНсћ 1939. Тек 3. јула прошле године завршила се борба кантона око доношења јединственог швајцарског Казненог закокнка. Ова! законик ступа на снагу 1. јануара 1942. године, а дотле кантони и савезна држава имају да изврше потребне припреме за увођење овога закона. Ове три године послужиће швајцарским судијама, државним тужиоцима и правозаступницима, којима ће се поверити примена овог закона, да се дцто боље упозиају са новом материјом. Али они су већ сада добили и потребан приручник у виду Коментара швајцарског Казненог законика од познатих иравних писаца професора Др. Тормана и Др. Квербека, који ће бити од користи и странкм правницима. Коментари су, противно систематском излагању, у главном потсетници. Њихов значај је у томе, да могу,—- много више него један уџбеник — да се упусте у детаље. Стога се коментар узима као саветник онда, када се хоће да провери далекосежност једног правиог прописа. И ако је ово дело изишло одмах после неколико месеца од појаве новог швајцарског Казненог законика, оно у стварн претставља један ретко брижљиво редиговани коментар. Професори Др. Торман и Др. Квербек спадају у оне швајцарске кривично-правни научнике, код којих је одувек догматика стајала на челу њиховог научног стварања. Зато су они позвани за коментаторе. Усто је професор Др. Торман годинама веома активно учествовао у припремним радовима око доношења савезног Казненог законика. Страни правници при читању овог Коментара опазиће да је исти писан доста популарним језиком. Али то је разумљиво, када се зна, да је у Швајцарској кривично правосуђе поред правника поверено и лаицима. И овим круговима, као и широким народним слојевима, хоће овај Коментар да буде путоказ. Научна употреба није тиме сужена. У осталом продубљавање у све појединости закона могућно је тек у току практичне употребе и појаве за сада још латентних проблема. За науку и праксу од особитог су значаја у овом делу још и обилата обавештења о литератури, која се односи на поједина поглавља новог законика. Милорад Антоновиђ, адв. Љубомир Хофмановић: Зборник најновијег иивалидског законодавства 1939. Београд, 1939. Издање пишчево. Стр. 210. Као начелник Министарства социјалне политике и народног здравља г. Љубомир Хофмановић приређивач и коментатор најновијег инвалидског законодавства до 1939. год. бавио се је и по своме положају и као правник инвалидским законодавством у свима његовим фазама. Тако је раније издао Зборник инвалидског законодавства у 1929.—1938. год. који је омогућио свима заинтересованим а нарочито адвокатима и судијама лако сналажење У ° в р м компликованом законодазству. Нзегов најновији Зборник који приказујемо нужна Је допуна ранијем Зборнику, јер садржи Уредбу о ратним инвалидама и осталим жртвама рата, са другим законима и уредбама који