Бранич

СУДСКА ПРАКСА

169

На основу свега наведеног Стални избрани суд Трговинске коморе у Београду по савести и слободном уверењу, а с обзиром на чл. 298. Финансијског закона за 1928/29. год. и чланова 31, 41, 42, 43, 45 и 50 свога Правилника, који је одобрио г. Министар трговине и индустрије 16. марта 1931. године својим решењем бр. 117936/У. Пресуђује: Да се тужени С. Б., винарски трговац из Београда, закуне да приликом закључења уговбра о куповини односно продаЈи вина и ракије, 8. октобра 1938. год., није продазцу Ћ. Љ. усмено оОепао, да му у случаЈу немогувности испоруке вина и ракиЈе неће иа име санкциЈе тражити никакзу другу накнаду штете, осим, у наЈгорем спучаЈу, удвостручену капару. Ако се тужилац на ову околност закуне, онда Је тужени Ћ. ЈБ. дужан да плати тужиоцу С. Б. 40.000.— динара, и то 10.1Ш0.— динара на име повраЈјаја капаре и 30.000.— динара на име накнаде проузроковане штете, са 6% год. интереса од 26. Јануара 1939. год., као дана тужОе па до наплате, као и да му накнади 1.460.— динара државне таксе и коморског трошка, колико одговара досуђеноЈ главници, и 4.000.— динара на име парничног трошка. Ако се тужилац С. Б. не закуне, онда ће тужени Ћ. Љ. бити дужан, да му плати свега 20.000.— динара, на име удвостручене капаре, с тим, да у том случају одмах по пријему ове суме, тужилац С. накнади туженом Ђ. 2.000.— динара на име парничног трошка, пошто суд сматра да је у том случају сам тужилац проузроковач спора. Од свега осталог тражења одбијају се обе парничне стране, као неумесног и недоказаног. На основу чл. 2У8. Финансијског закона за 1928/29. г. и чл. 45. Правилника, као и чл. 4, тач. 20. Уводног закона за Законик о судском поступку у грађанским парницама од 9. јула 1930. г. ова је пресуда одмах правноснажна и има снагу пресуда редовних судова, а постаЈе извршљива онда када се на њу стави клаузула о извршности. Пресуђено у Сталном изОраном суду Трговинске коморе у Београду, 21. феоруара 1939. г. Бр. 3695/28. Примедба. — Објављујемо са задовољством ову одлуку Сталног избраног суда Трговинске коморе у Београду. Ма да нисмо присталица специЈалних судова, већ смо увек за правду коју изричу редовни судови ипак не можемо да не признамо да је редовна судска правда спора и непогребно компликована. Суђење по слооодној оцени доказа у вези слободног судиског уверења захтева брзу и просту правду. Оно искључује каоинетско суђење тако карактеристично за нови Гр. п. п. Оно искључуЈе неправду у о&ичном смислу речи, са којом се на жалост врло често срећемо код слободног судиског уверења, онаквог какво је замишљено по Гр. п. п. Али то све не може бити разлог да напустимо редовне судове, који остају редовни регулатори правних односа. Ми треоа само да се трудимо да нам судови боље суде, а то може Оити ако нам судиЈе буду постављени и ако нанредују по оОЈективном критеријуму само у вези њихових способности, ако Оуду боље ооезоеђени у сваком погледу и ако суде по законима који одговарају народним потребама и схватањима. Стални избрани суд Трговинске коморе у Београду, благодарећи својим судијама и секретарима — правницима, почео је скромно па је данас доспео до тога степена развића, да решава наЈтеже и наЈкомпликованије фактичке ситуације и правне проблеме са стручношћу и Орзином, које им чине част. Не морамо увек делити изражено мишљење суда у пресудама, али морамо поздравити напор да се странкама пружи онаква правда која ни по чему не уступа правди редовних судова. У конкретном случају расправљано је о значају капаре код уговора о куповини и продаји у вези оцене количине накнаде шгете настале услед неизвршења утовора. Према § 5&0. гр. зак. капара се неједнако тумачи у сдносу на онога који је капару примио и онога који је капару дао. Невина страна, ако је капару примила, може је задржати и то је њена накнада за кеизвршење уговора. Међутим, ако је невина страна та коЈа је дала капару, може по својој вољи тражити: или да се дата капара дуплира или да се изврши уговор, што ако не може бити, да јој се накнада учини. Ово неједнако постунање са уговорачима нема никаквог ослонца у логици и правици.