Бранич

СУДСКА ПРАКСА

175

услов правног посла са изјавом да ако не постоји, да је онда правни посао неваљан, но овде то није случај, већ је њена ствар ако се можда преварила у уверењу да ће и њен муж хонорарно писмо потписати. Пошто је тако тужена хонорарно писмо безусловно потписала неодлучна је околност да ли је сведок Др, М. заинтересован или не на исходу ове парнице јер је тужена на призивној расправи његов исказ осим условности обавезе примила као тачан а безусловност обавезе призивни суд и није установио, на темељу његовог исказа. Према томе не предлежи ревизиони разлог из § 597 т. 3. грпп. С обзиром на горње стајалиште Касационог суда неодлучно је што је тужитељ на расправи код првостепеног суда 22. I. 1934. г. изјавио, да се је тужена обвезала исплатити погођени хонорар зато, што ће тужилац исходити да ствар мужа тужене не расправља пред државним судом за заштиту државе него пред Окружним судом јер би тужена имала платити посебан погођени хонорар и да је у ту сврху се обавезала јер је тужилац као бранитељ њеног мужа могао и такав предлог ставити држ. суду, а ствар је истог суда да ли ће предлогу удовољити или не. Међутим је за обавезу исплате хонорара меродаван неоспорно по туженој потписани хонорарни лист а по истом је дужност тужене да плати уговорени хонорар кад се ствар сврши. Тужени пак и не тврди да односна кривична ствар довршена није, нити пак тврди да у трошковнику од 17. X. 1933. наведене радње тужилац није извршио, па је стога, јер не предлежи ревизијски разлог из § 597. т. 4. грпп., ваљало ревизију одбити и потврдити призивну пресуду. Касациони суд сматра да није протузаконита радња адвоката да учини потребне кораке код држ. суда за заштиту државе да се предмет уступи редовном суду. Што се тиче трошкова од 1250 дин. тужена се је хонорарним писмом изричито обвезала и исте подмирити па и сносити трошак укњижбе права залога за уговорени хонорар како то у хонорарном писму и стоји. Неодлучно је с обзиром на горње ревизионе разлоге да би обзиром на условност обавезе тужитељ требао Др. М. као јемца за свој хонорар у ову парницу позвати. Властодавац на може тражити поништај нагодбе, ако је пуномоћник прекорачио дату му власт у случају, да је друга уговарајућа странка добронамерна. (Касациони суд у Новом Саду бр. 30/31. од 22. новембра 1934 год.). У грађанској парници тужиоца уд. Т. К. роћ. Д. из М. противу туженика Т, Ј. из В. Б.: М. супр. К. М. рођ. Т. из П., О. Т. М. рођ. Т. из Н. Б., К. Е. Ј. рођ. Ј. из Д. Окружни суд у В. Б. донео је пресуду бр. Г. 2060/1925. г. од 23. децембра 1929. г. Обе тужбе, како тужбу бр. Г. 2060/1925, тако и тужбу Бр. Г. 761/1927. одбија итд. Тужитељица је покренула парницу бр. Г. 2060/1925. год. против тужених ради обеснажења поравнања склопљеног у њезино име у оставинској расправи иза пок. јој мужа Д. Г. 26. XI. 1934. г., које је решењем Н. Б. среског суда предато наследницима: у смислу истога, а са разлога, што је њен брат Д, А. именујући јој потоњег наследника Т. Ј. прекорачио границе добивеног пуномоћија, јер потоњег наследника може именовати само тестатор. Тужбом бр. Г. 761/927, противу Т. Ј. молећи, да јој се досуде наводне покретнине из оставштине пок. јој мужа, који је само тестирао са некретнином у корист Т. Ј. Даље, је навела, да покретност није била инвентарисана у моменту, када је њен пуномоћник прекорачио дану мз' власт, а изјаву од 9. V. 1925. г. дала је у заблуди, доведена преваром, те исте обавезе ни права не може остваривати та изјава. Потом је она у току спора умрла, спор је наставио њен наследник м* А. Тужени су молили, да се тужиља одбије, а М. Р., О. Т. и К. Е. изјавиле су, да су у погледу оставине пок Г. Д. незаинтересоване. Тужени Т. Ј., да тужиља обзиром на склопљено поравнање, о коме Је напред речено, не може ништа потраживати из оставине пок. Д. Т., а