Бранич

144

,Б Р А Н И Ч"

пе доказивали су потребу да се индосантима нотифицира да је меница запала у нужду како би се они побринули за исплату те да се сачувају штете. Ова група толику је важност давала овом питању да је захтевала т. зв. строгу нотификацију, по којој пропуштање обавести повлачи губитак регресних п р а в а. Нвмачка груаа, којој се придружила већина члаиоза конференције заузела је средње гледиште и усвојила т. зв. п р о с т у нотификацију, дакле онако како гласи § 44. садашњег мен. зак. (односно § 45. новог меничног пројекга) по коме ималац иротестиране менице у случају пропуштања нотификације не губи регресна права, али одговара за штету која би услед тога наступила. Питање је каква је то штета за коју је нотификант одговоран? П о ј а м шшете Обавезу на нотификацију, законодавац је прописао ради заштите регресних дужника. Ови треба да знају да је наплата у опасности и да им предстоји плаћање на основу регреса, како би могли меницу откупити и даље се побринути за наплату према својим претходницима, као и да би избегли нагомидавање трошкова, камате и провизије у смислу § 48 мен. зак. Јер често се дешава да акцептант о доспелости није могао да исплати меницу услед тога, што се моментално налазио у неприлици али није сасвим материјално пропао, те издавалац има интереса да такву меницу откупи и против акцептанта предузме што брже кораке за наплату док дужник није постао неспособан за плаћање. Према томе та штета може да наступи код онога регресног дужника који је меницу исплатио, а није је могао наплатити од својих претходника. Тиме је регресни дужник доиста и стварно оштећен. Ако узрок тој штети лежи у томе што он није благовремено обавештен да је меница запала у нужду онда је нотификант, који је пропустио обавест, одговоран за накнаду такве штете. Али величина те штете несме прећи висину меничне суме. Као типичан пример за такву штету забележен је код Штауб —Штранца овај случај: издавалац који је за сигурност акцепта имао у залози и хартије од вредности, недобивши извештај да је меница протестирана, — вратио је поштом залогу акцептанту, а тек после тога добио је менични платни налог по протестираној меници. Ту меницу издавалац је морао да исплати повериоцу, а није је могао иаплатити од акцептанта. У таквом случају штета је неоспорно наступкла услед пропуштања обавести. Према изложеном: штета се саето ји у оно ј разлици коју регресни дужник исплативши меницу, није могао да наплати од својих прет х.о д н и к а. Ако је регресни дужник успео да наплати цео менични износ али не и камату, провизију и трошкове — нотификант је одговоран и за те трошкове, али до висине меничне суме.