Бранич

145

О штета изван оквира протеширане менице Може се десити да је регресни дужник искупљену мениду у целости наплатио од претходника, али је претрпео какву другу штету која стоји у посредној вези са пропуштеном нотификацијом. Питање је да ли је нотификант одговоран и за такву штету и ако она непроизлази непосредно из протестиране менице? Ово питање од стране п и с а ц а није прецизно расправљено. Старији немачки писци (пре конференције у Хагу и Женеви) сматрали су да је нотификант одговоран за с в а к у штету која би услед пропуштања нотификације произашла.) Али ни они недају ближе податке о томе у чему би се те штете састојале. Ово вероватно с тога што и ако је стари немачки менични закон про писивао нотификацију, ипак од тога у пракси није чињена упо■реба те је и у судским хроникама забележено свега неколико случајева из области нотификације. -) Француски соЈе <3е соттегсе и наш стари менични закон нису ни прописивали нотификацију протеста, те ни са те стране немамо никаквих података о таквој штети изван протестиране менице. Од новијих писаца Бристлајн 3 ) на основу одлука обеју конференција, овако расправља питање о одговорновсти нотификанта: 1) Према издаваоцу, који је послао покриће акцептанту, штета може да наступи ако он услед необавештености о протесту није успео да исплаћену меницу наплати од акцептанта било у целости било делимично. 2) Ако издавалац није послао покриће, т. ј. ако му је акцептант дао услужан потпис, онда он неможе бити оштећен за менични износ пошто је он сам главни дужник. Али такав издавалац има права да непризна камату, провизију и остале трошкове из § 48. м. з. по обрачуну на дан тражења наплате, већ да те трошкове редуцира према стању на последњи дан кад је требало извршити нотификацију, јер да је одмах обавештен он би меницу искупио и трошкови се не би нагомилали. 3) Према индосанту који би искупио меницу штета се такође састоји у оној диференцији између плаћене суме по меници и суме коју је он наплатио од претходника, односно у целој меничној суми ако по њој није ништа наплатио. Овакво гледиште у главном усваја и Шт. Штранц у најновијем коментару новог унифиц. немачког меничног закона'' од 1933. год. 0Уесћбе1§езе{;2 XIII 1934.). На тај начин непостоји спор да се штета састоји у губитку који би регресни дужник претрпео исплативши меницу а не би је могао у целости или делимично од претходника наплатити, дакле у свему онако како смо напред изложили. Међутим, и један и други писац сматрају да је нотификант одговоран и за штету изван оквира менице, ако је пропуштање

*) II. О. Iећтапп, Сећгћисћ 557. *) Шсћз^епсМ Вс1. 1. 5. 45; К. О. Н. О. ВсЈ. 11. 5. 305. 3 ) ВгпзПет, ОЈе НоКНкатЈопзрШсШ 1ш ^есћзекесћ! 1933.